Piše: Rastko Ivanović
U fluidnom modernom svetu - lojalnost
je razlog za stid, ne za ponos. Jer, promena je, danas, naš ststus kvo. Štaviše,
može se reći da mi živimo u zatvoru permanentne promene.
Bilo da je reč o novim i o poboljšanim
dijetama, o parketima, koji se postavljaju tamo gde su stajali tepisi, ili
obrnuto, o zamenama minija SUV-om, ili opet, obrnuto, o zamenama majica sa
kratkim rukavima, bluzama, ili o neprekdinim smanjivanjima i povečavanjima obima
grudi. Nove patike, vrste pića, i tome slično, da ovoga puta, ne pominjemo.
Reklo bi se da nema mesta za očajavanje. Jer, kapitalizam proizvodi šizofreničare baš kao što proizvodi nove modele 'Manolo Blanik' ili nekih drugih cipela.
Brendovi, nove modne marke su sve što
imamo. Fendi, Lui, Guči, Prada, Balensijaga, tebi stoji svaka marka, kako to
peva Ana Nikolić, u temi "Konkretno" s svog albuma, "Labilna", iz maja 2016.
godine.
Sve je to skopčano s politikom želje. A u vezi naših želja nema ničeg prirodnog. One su, kao i sve drugo,
naime, proizvedene. Veštačke. I zato je na nama, naposletku, ili da se obogatimo
ili da umremo pokušavajući. Jer, "svet je tvoj", kako nam to poručuje legendarni slogan kompanije Good Year, koji se poput božanskog znaka, ukazuje
Toniju Montani, u "Skarfejsu".
No, stvari su lakše, kad se rade u
dvoje. Jer, šta je drugo i ljubav, ako ne upravo to. Komunizam u dvoje. I zato
popularna pevačica na kraju svoje pesme, i kaže da joj posle svih tih marki, ipak,
najbolje stoji, on.
Нема коментара:
Постави коментар