Piše: Rastko Ivanović
Uoči Drugog svetskog rata, 1939,
Albert
Ajnštajn je napisao pismo američkom predsedniku Ruzveltu u kom upozorava
da elementi uranijuma mogu biti pretvoreni u novi vid energije u bliskoj
budućnsoti, u izuzetno močne bombne novog tipa. U pismu se govorilo o
Ajnštajnovom strahu da će nacisti njegovu jednačinu
E = mc² iskoristiti za konstruisanje atomske bombe, što će
dovesti do uništenja Hirošime i Nagasakija. E = mc² je zauvek promenilo i
istoriju i Ajnštajna. On se odmarao na obali Njujorka uoči II svetskog rata.
Bio je instruktivni pacifista koji je pobegao iz Nemačke da bi nastavio svoj
rad u miru. Leto mu je prekinuo
Leo
Silard. Ajnštajnov stari prijatelj iz Evrope, još jedan begunac pred
nacistima. Leo Silard je došao da ubedi svog prijatelja da svetu preti novo
oružje i da mora nešto da se preduzme da se ono zaustavi. Silard saopštava
Ajnštajnu da treba da napišu pismo Ruzveltu. Silard mu je objasnio da je
primena jednačine E = mc² izvesna u konstrukciji atomske bombe ono čega se Ajnštajn
uvek bojao. E=mc2 je simbol Ajnštajnovog genija. Ona sumira jednu od
najmoćnijih istina, ideju mase i energije, ideje za koje niko nije verovao da
će biti udružene. Masa je nešto što ima svaki predmet, a energija ono što imaju
predmeti u pokretu. Ajnštajnova ideja je bila da se energija i masa ne
razlikuju, da su, zapravo, ista stvar, da su 2 lica istog novčića. Masa se mora
transformisati u energiju kao i energija u masu. Ali, Ajnštajnova ideja je išla
još dalje. Energija je jednaka brzini svetlosti na kvadrat - to znači da se
dobija ogromna energija na izuzetno malu količinu mase. Implikacije ove
čudnovate jednačine su velike. U svakom predmetu oko nas skrivena je ogromna
količina energije. Jednačinu Ajnštajn je objavio 1905. godine. Ona je promenila
svet. Ona je objasnila šta to Suncu zapravo daje energiju, što je zbunjivalo
generacije naučnika.
U sunčevom središtu masa se neprekidno pretvara u energiju. Sićušne čestice
se sudaraju, a masa izgubljena u procesu transformiše se u energiju. Ljudi su
počeli da se pitaju možemo li mi osloboditi energiju iz atoma za svoje potrebe?
Ajnštajn je smatrao da to nije bilo praktično.
"Verovatnoća da se masa pretvori u energiju jednaka je pucanju na ptice
noću u zemlji u kojoj su ptice retke".
Dakle, vrlo teško. Ali drugi nisu toliko žurili da odbace tu mogućnost. '33.
u Nemačkoj na vlast dolazi
Hitler.
Nemačka je bila jedan od centara fizike. Neki njeni naučnici jedva su
dočekali da rade za naciste. A naci-mašina je žudela da ostvari ono što je A.A.
smatrao da je nemoguće, da oslobodi energiju iz atoma i napravi atomsku bombu.
Silard je to imao na umu i iz straha je otišao kod Ajnštajna na Long Ajlend.
1920. mladi Leo Silard je otišao na studije u Berlin. Tamo je bio svedok naci
uspeha. Zabrinuo se jer je naci uspeh doživeo iz prve ruke. Silard se plašio
trenutka kada će neko naći način da zauzda E = mc² i sagradi bombu.
Radioaktivnost je E = mc² na delu. Nestabilni elementi kao što su radijum i
uranijum se neprekdino rasitnjuju kako bi postali stabilniji. Prirodna
radioaktivnost, ipak, je bila preslaba za razvijanje prave sile. Zato su
naučnici gradili mašine da postignu atomsku fisiju i pokrenu nepregledne
količine energije ali su uvek iznova naletali na Ajnštajnov paradoks. Činilo se
da je A.A. bio u pravu. Da je E=mc² teorija, a ne način transformacije
energije. Ali, onda je Silard došao na prvu ideju. Odjednom je shvatio da su
svi prilazili problemu na pogrešan naćin. Atomske čestice se sastoje od 2 elektrona
i 2 protona i nose pozitivni elektronski naboj. Ako se bombarduje jezgro
pretvoriće se masa u energiju. Leo Silard je shvatio da je za to potrebna
čestica sposobna da napadne samo srce elektronskog jezgra. Neutronom. Bez
elektronskog napona, on bi se mogao vezati za samo jezgro tako da bi se deo
njegove ogromne energije mogao osloboditi. Upotreba neutrona bila je samo jedna
Silardova ideja. A onda mu je sinula i druga ključna za konstrukciju atomske
bombe. To je bila lančana reakcija.
Dva neutrona fisijom stvaraju 8/12 neutrona - multiplikacijom. Silardova
ideja je bila genijalna jer je pronašao način da se iz atoma izvuče energija, a
da se, pritom, ne izgubi ogromna količina energije. Bilo je potrebno da se
upotrebi neutron. 1938. manje od godinu dana pre izbijanja rata stigle su vesti
koje su istinski zabrinule Lea Silarda.
Han
i
Strasman, nemački fizičari su
otkrili da se atom uranijuma bombardovan sa neutronom deli na 2 dela. Postigli
su nuklearnu fisiju. Nuklearna fizika je pošla u rat. Za Silarda nauka više
nije mogla ostati neutralna. Leo Silard je želeo labaratorijski rat protiv
nemačkih nacističkih naučnika. Do jula '39. Silard je završio eksperiment po
kom je lančana reakcija moguća. Shvatio je da je sudbina čovečanstva sada u
rukama nauke. Zbog toga je u julu '39. svratio kod svog starog prijatelja
Ajnštajna. Čuveni apstraktni pacifista počeo je da piše čuveno pismo u kom
traži od USA da načine najmoćnije oružje ikada. 8 nedelja kasnije Ajnštajnovo
pismo je doneto u Belu kuću.
Ruzvelt
je reagovao zahtevajući akciju. Bilo je samo pitanje ko će prvi sagraditi
atomsku bombu. Amerikanci ili nacisti. U divljini Novog Meksika vlada SAD je
počela strogo poverljivi projekat pod tajnim naslovom Menhetn. Projekat je
smatran presudnim za savezničke snage.
Projekat
Menhetn je združio neke od najmoćnijih euro naučnika među njima i
Silarda. A.A. nije u tome učestvovao. U maju '45. bomba je gotova, a nacisti su
se predali. Rat u Evropi bio je gotov. U toj fazi mnogi naučnici iz projekta
Menhetn i A.A. smatrali su da Amerikanci nemaju potrebe da upotrebe bombu. U
julu '45. dva meseca posle poraza nacista, krvavi rat protiv Japana još uvek je
bio u jeku. Smatralo se da bi upotreba bombe sačuvala hiljade savezničkih
života. Meta je bila izabrana, japanski grad
Hirošima. Jednog vedrog avgustovskog jutra '45. bačena je prva
atomska bomba. Kroz vazduh je padala 43. sek. a onda je neutron pokrenuo
nezaustavljivu lančanu reakciju. Za samo 6/10 mikrosekunde oslobođeno je 2
miliona miliona miliona energije. To je moć E = mc². Samo 0,6 grama mase
pretvoreni u energiju razrušilo je jedan grad. Svo to uništavanje omogućila je
primena jednačine E = mc². Svako živo biće u Japanu je spaljeno. Ajnštajn se
smatrao delimično odgovornim za razvoj atomske bombe. A.A. je spoznao da je
pisanje tog pisma bilo greška, jer se u njemu zalagao za konstrukciju bombe,
iako je to učinjeno da se Nemci zaustave da ne postanu vodeća rasa. Meci
ubijaju pojedince, a nuklearno oružje gradove. U poslednjoj deceniji svog
života Ajnštajn je upotrebio svoju moć, ovog puta da upozori svet da se suoči
sa svojim uništenjem. Jedan od njegovih poslednjih postupaka je bilo
potpisivanje deklamacije o miru: "Hoćemo li staviti tačku na ljudsku rasu
ili će se čovečanstvo odreći rata".
Ali postoji i druga, neuporedivo lepša strrana E = mc². Naučnici su otkrili
da to nije jednačina destrukcije samo; to je apsolutna jednačina kreacije.
Rasipanjem energije, stvorena čista energija evoluirala je i sažela se u
materiju milenijumima. Ta energija se sporo pretvorila u masu, koja je činila
sve u našem univerzumu. Univerzum počinje kao kugla energije i pretvara se u
masu. Sve suštinski postoji zbog delovanja jednačine E = mc². Ajnštajn nije
nažalost doživeo otkriće da je njegova jednačina-jednačina života. "Politika
je za trenutak, a jednačina za večnost"
Kada je pre 100 godina stvorio jednačinu A. Ajnštajn nije imao pojma dokle
će dogurati.
ONA ĆE PREOBRAZITI NAUKU I NAŠE SHVATANJE SVETA I U DOBRU I U ZLU.
