петак, 02. јун 2017.

FIGHT FOR YOUR RIGHT (TO PARTY)




Piše. Rastko Ivanović

Leta 1989. američki magazin National Interest objavio je esej s vrlo smelim naslovom – "Kraj istorije?" Autor tog eseja, politikolog Fransis Fukujama napisao je da su velike ideološke bitke Istoka i Zapada završene i da je zapadna liberalna demokratija pobedila. U vreme antikomunističkih demonstracija širom bivšeg Sovjetskog Saveza činilo se da je tekst pogodio u metu. Fukujama je postao zvezda političkih nauka, "dvorski filozof globalnog kapitalizma". Kada se tri godine kasnije pojavila njegova knjiga "Kraj istorije i poslednji čovek", oprezni znak pitanja je nestao.

Ovom Fukujaminom biseru prethodio je čuvenu stejtment Margaret Tačer da nema alternarive. Štaviše, Margaret Tačet je smatrala da ne postoji takva stvar kao što je društvo. Ono što postoji je samo skup labavo povezanih individua. Individua, koje zapravo povezuje samo jedna ideja. Ideja razmene proizvoda. U jednom takvom okruženju rejv se nametnuo kao odgovor na narastajuće društvene, kao i spiritualne potrebe. Odnosno, bilo je to jedno od retkih mesta, koje je ujedinjavalo toliko različite grupe ljudi. U tom smislu, rejv je u neku ruku funkcionisao kao svojevrsni pandan crkvi. A u rejv crkvi, kao i u svakoj drugoj neka čuda su bila moguća.

Bila su to čuda pobune i svakovrsnih proširenja tela. Tela koje se sada otvaralo za različite vrste novih veza i novih asemblaža. Tela, koja su u sebi otkrivala dotad neslučene potencijale za ono za što ni nisu znala da su, uopšte, sposobna.

Ili, malo drugačije rečeno bilo je to formiranje jednog novog psihodeličnog proletarijata. Proletarijata, koji hoće sve sada i odmah, i koji je, konačno, došao po svoje.

Ne vidimo li to i na izdanjima ovdašnjih repera Arafata i Gudroslava, na albumima "Zakuni se" i na dva dela Gudroslavove "Gudroslavije"? Jer "Zakuni se" je album neobične tehno-rep strukture, na kome susrećemo posve neobično sazvežđe zvukova, gledano iz perspektive konvencionalnog, pop-rep izdanja, na kome se sanjaju neki, novi-stari Pačoti snovi, dok su oba dela Gudroslavove "Gudroslavije", nesputane razuzdane odiseje jednog rejverskog super-heroja, čije tajno oružje su njegove omiljene droge. Droge koje mu proširuju svest, ne dozvoljavaju mu da zaspi, osnažuju ga u njegovom poimanju vlastite misije, koja se u krajnjoj liniji svodi na igranje uloge militanta jedne Ideje, Ideje, koja je po svaku cenu spremna da se suprotstavi svemu onome ljudskom, odviše ljudskom.

Da li će u tome uspeti pokazaće vreme. Jer, možda su ova dva albuma, ova dva po mnogo čemi i različita izbođača, uvod u nešto novo, bolje i potencijalno drugačije, a možda samo i ništa drugo nego jedno obično ubrzavanje u prazno. I to, ubrzavanje s jednom izbušenom gumom. No, kao da je i bitno. Jer, valjda je jedino važno to da se mi, s nesmanjenim intenzitetom, neprekidno krećemo neprekidno vrtimo u jednom te istom loop-u.




Нема коментара:

Постави коментар