SELFIE

Piše: Rastko Ivanović

U umetnosti žene koje gledaju u ogledala uvek su predstavljale taštinu. To je njihova umetnička svrha. Taština se nekada smatrala opasnom slabošću. No, danas to više nije slučaj.

Jer, danas mi više ni ne znamo bilo gde drugde da pogledamo, osim u same sebe.

Uostalom, nije li sam fenomen selfija najbolja moguća potvrda gore iznesenih reči?

No, nije oduvek bilo tako. Zapravo, privilegiju pogleda na same sebe imali su tek oni odabrani među nama. Bilo da je tu reč o onim, starim autoportretima majstora poput Van Goga ili pak Velaskeza, ili onih nešto malo mlađih, poput Fride Kalo, ili pak Pikasa.

Ali, naša savremena kultura izmenila je nekadašnje stanje stvari. Jer, danas, zapravo, više niko ne može biti niko. Dovoljno je samo da imate svoj vlastiti Instagram profil. I vi ste, samim tim, praktično već u obavezi da se samo-dizajnirate. Jer, dok su ljudi nekada konstruisali sam svet, mi danas, konstruišemo sami sebe. I kad jednom umremo, o nama će ostati da svedoči ono, naše, sekundarno, iliti drugo telo. Telo sastavljeno od svih onih stvari, koje smo mi, za života nosili. Te stvari, zapravo, tvore samu našu dušu. Dušu, koja se u svakovrsnim virtuelnim prostorima, poput već narečenog Instagrama, susretala s onim drugim. Ili iza ekrana nikad i nije bilo nikoga, osim još jedne inkarnacije, u nizu, velikog carstva privida.