Piše. Rastko Ivanović
Molitva Bogu koji se zove Strast. Tako je na momente zvučalo izvođenje Markezovog klasika Danson no. 2 na koncertu Beogradske filharmonije upriličenom u novobeogradskom bloku br. 13, u nedelju uveče, 25. juna 2017. godine.
Molitva Bogu koji se zove Strast. Tako je na momente zvučalo izvođenje Markezovog klasika Danson no. 2 na koncertu Beogradske filharmonije upriličenom u novobeogradskom bloku br. 13, u nedelju uveče, 25. juna 2017. godine.
Bio je to koncert, koji nas je proveo kroz neke od
kraljevskih klasika iz istorije umetničke muzike, upotpunjenih i nekim našim klasičnim kompozicijama, kao i popularnim filmskim temama.
Uz dirigentsku palicu maestra Felca, potpomognutog Zubinom
Mehtom, u samom finišu koncerta, imali smo prilikr da čujemo i "Karmen", i
"Bolero", i "Igru sablji", i Betovenovu "5. simfoniju", kao i "Radecki marš" za kraj. Uz
neizbežni "Marš na Drinu". Koji smo pre nekoliko godina slušali i na jednom od
novogodišnjih nastupa, Beogradske filharmonije.
Bilo je to veče koje barem na kratko uspeva da zasija kao ona
Rumijeva svetlost koja skida veo s sveta. Ili je i to samo iluzija.
Нема коментара:
Постави коментар