CREMASTER

Piše: Rastko Ivanović

Ljudi nemaju nikakvu po prirodi datu individualnu ili grupnu suštinu, identitet, zato što je njihova priroda uvek samo druga priroda i u stvari kultura ili, još bolje, inercija jedne kulture, jednog (kulturnog) koda, jednog shvatanja sudbine. Mi se danas, kao i uvek, možemo upitati: dokle će se dospeti u gradnji i razgrađivanju ekstenzije zvane čovek? Da li smo, mi, danas realno postojeće čovečanstvo, zapravo, ona nedostajuća karika između životinje i čoveka, to jest, onaj most, onaj prolaz koji nas vodi na put od životinje ka natčoveku? Gledajući famozni "Cremaster" ciklus jednog od najpoznatijih savremenih američkih umetnika, Metjua Barnija, mi kao da se susrećemo s jednim  novim Adamom. Adamom, koji će rešiti onu staru ničeovsku jednačinu o novim modusima, o novim mogućnostima naše egzistencije.

TEORIJE ZAVERE

Piše: Rastko Ivanović

Nemački sociolog Georg Zimel najbolje je objasnio mehanizam laganja. "Snaga velikih tajni dolazi iz njihove praznine. Najbolje zavere su one koje niko ne može pobiti", smatrao je Zimel, jer što je veća laž, to se u nju više veruje. Internet je danas beskrajna teritorija kojom kruže mnogobrojni mitovi i pogrešno protumačene činjenice koje drže ljude u strahu i paranoji. Paradoksalno je da su najšokantnije informacije u isto vreme i informacije u koje ljudi najviše veruju, pokazuju razna istraživanja.

Jer, nije problem što ljudi više ne veruju u Boga, kako je to govorio svojevremeno Česterton, več je problem što ljudi veruju svemu. Pa i medjima.

A u našem svetu, svetu u kome Boga i prirodu zamenjuju teorije zavera i totalni dizajn, sve postaje moguće. Jer, u nemogućnosti da se suočimo s istinom, u nemogućnosti da se suočimo s onom stvarnom stvarnošću mi pribegavamo teorijama zavera.

Jer, na taj način sami sebi pokazujemo kako je važno samo da se nešto presipa i da konačno vanredno stanje pretvaramo u naše redovno stanje.

Uostalom, neki među nama ni ne znaju na drugačiji način da funkcionišu. Dovoljno je samo da uključite vaš TV prijemnik i uverićete se zašto je to tako.

FETIŠIZAM ROBE

Piše. Rastko Ivanović

Robe su žive. Čak možda i življe od nas smih. One se pojavljuju, ustaju, sijaju, i egzistiraju kao sasvim autonomna stvorenja. Štaviše, one i veruju umesto nas. Uzurpiraju našu svakodnevnu egzistenciju i pragmatično se ponašaju umesto nas samih. Otud, "naivni" konzumer koji robe vidi kao oživljena stvorenja, s magijskim svojstvima, uopšte nije u zabludi. Naprotiv. Upravo on shvata kako sam kapitalizam, zapravo, radi. To jest, kako ubrizgava unutrašnji život u same materijalne proizvode.

Jer, pod terorom svakovrsnih roba, mi, uistinu, živmo kako to jednom prilikom, reče sam Vilijam Barouz, u magijskom univerzumu.

Univerzumu, u kome mi kao mi, ne moramo više ni u šta da verujemo jer ima neko ko će to činiti umesto nas samih.

A taj neko su, naravno, naše drage robe.