KRALJEVSKI PUT U NESVESNO

Piše: Rastko Ivanović

"Oduvek mi je bilo čudno što pisci i pesnici moje generacije, i oni malo stariji, ne govore puno o uticaju filmova na njihova dela, a ipak je naše poznavanje sveta poticalo upravo iz filma. Zahvaljujući filmovima, upoznali smo Njujork, Pariz, London i mnoge druge gradove i zemlje. Borili smo se u stotinama ratova, ukrštali mačeve sa rimskim legionarima i srednjovekovnim vitezovima, boksovali se u ringu, vitlali noževima u mračnim sokacima, bežali iz sirotišta, zatvora i bukagija, susretali duhove i posetioce iz svemira, bivali vešani, streljani, u poslednji minut pomilovani i spaseni giljotine ili električne stolice. Plesali smo sa Fredom Asterom i Džindžer Rodžers, viđali se u tajnim kockarnicama sa mafijašima i njihovim devojkama, pušili opijum u Hong Kongu, radili kao špijuni, privatni detektivi i kauboji, bežali od Džingis Kana, Napoleona i Hitlera, lovili tigrove i bizone, istraživali džungle, pustinje i arktičku divljinu."

I baš zbog toga su filmovi postali ono što su za Frojda, nekada bili snovi. Kraljevski put u nesvesno.

I ne samo to. Nisu filmovi postali ti, kako se to nadao Bazen, koji podsećaju na stvarnost, već je sama stvarnost počela da podseća na te iste filmove.

Štaviše, mogli bismo slobodno reći da su filmovi, u međuvremenu, gotovo sve prikazali. I jedino što im je preostalo je da prikažu ono nepikazivo. Bila tu reč o misterijama našeg tela, uma, ili kapitala samog. No, nisu li to dvoje danas, zapravo, jedno te isto.

Naše telo i naš um su neraskidivo isprepletani s kapitalom. Kao uostalom, i naši vlastiti snovi. Jer, danas je lakše zamisliti i kraj sveta, negoli kraj samog kapitalizma.

I jedino što je nama još preostalo je vera u moć događaja. Događaja, koji dolazi kao u onoj Ničeovoj priči iz Zaratustre, na golubijim nogama, i ukazuje nam se kao u Poslanici Solunjanima, baš kao "lopov u noći".