2CELLOS

Kombank Arena

25. mart 2017.

Piše: Rastko Ivanović

U poslednje vreme opšte je rašireno uverenje o tome da je sve skončalo ili umrlo – umrli su i subjekt, i autor, nastupio je kraj istrije i avangarda je postala nemoguća. Doista, o bilo čemu da je u sporu reč  ili su svi umrli, ili ničega nema. No, to nije pojava novijeg datuma. Mnogo činilaca naše civilizacije je bilo ne samo osuđeno na smrt, već efektno giljotinirano, a posle evo vidimo da žive i da su dobrog zdravlja. Koliko nam je samo predočeno, s tragičnim izrazom lica, da je roman ispustio dušu? Ali ne: novi romani i dalje nastaju – posle egzekucije – i neki od njih su zaista dobri. Ta od kad nam govore da je figurativno slikarstvo umrlo nasilnom smrću, probodeno fotografijom? U stvarnosti se uopšte nije tako desilo, a sama fotografija se razvila u novu oblast umetnosti. Filozofiju, metafiziku su uništavali, potirali, a, evo "jadna devojka, toliko puta izmasakrirana ustaje iz groba, nesvesna da je još davno umrla, i maršira" (istina ne zna kuda, i niko to ne zna, ali to je drugo pitanje). Govore nam da čovek više ne postoji, da postoje samo strukture; ili da reč "ja" nema designatum, da se ne odnosi ni na šta. Isto to govore nam i za klasičnu muziku, ali ona, uprkos svemu, i dalje opstaje.

Da li tome dopinosi hrvatski duo 2 Cellos, veliko je pitanje. Jer, oni koji kupe karte za njihov koncert pitanje je da li će isto učiniti i u slučaju nečije interpretacije klasičnog repertoara. Ali, ono što je sigurno da na njihovim koncertima, ni oni najtvrđeg srca ne mogu ostati ravnodušni.

Jer, njihove rokerske gromade vas, smesta podižu iz sedišta. Njihova čela, naprosto, štekću kao ’uzi’. Slušajući ih kako sviraju "Smooth Criminal“, ili "Thunderstruck“, vi kao da na spejs šatlu, letite vasionom samom. Ali, ovoga puta sve je krenulo znatno smirenije. S katalogom, praktično, svačije omiljene filmske muzike. Od Rotine teme za "Kuma", preko besmrtne Mansinijeve, "Moon River", pa sve do Hornerove, legendarne keltske teme za Gibsonovo, "Hrabro srce". Čini se da je vrhunac prvog dela koncerta bilo izvođenje, omiljene, "My Heart Will Go On", iz "Titanika", i naravno, neizbežne, teme iz popularne serije, "Game of Thrones".

A u nastavku? Pa u nastavku je usledio očekivani haos. Finu romantičnu vožnju iz prvog dela, smenio je užareni rokerski ditiramb. Vrsnu svirku Šulića i Hausera upotpunili su i prigodni scenski efekti. Što je dodalo na afektivnom intenzitetu samog koncerta. Publika je poskakala s svojih sedišta, a metaloidnu pirotehniku, EjSiDiSija smenili su Rolling Stonesi, a potom u jednom trenutku čak i Iron Maiden.

Promena ritma usledila je uz Rijanu i Avicija a džuboks se u drugom ritmu još jednom zanjihao uz Breginu "Mesečinu". Na kraju su usledile i "With or Without You", od U2-a, potom i legendarna Bahova kompozicija, iz prve polovine 18. veka, "Air on G String", da bi ovo predivno veče zaokružila, toliko puta obrađivana Stingova stvar, pod imenom, "Fields of Gold".

Da li će publika koja je posetila koncert 2Cellos, kasnije posetiti i neki koncert iz domena umetničke muzike, ne znam, ali ono što je sigurno je da svaki naredni koncert hrvatskog dua, ovog puta praćenog sjajnim orkestrom Zagrebačke filharmonije, sigurno neće propustiti.