KOSMIČKI PLES

Piše: Rastko Ivanović

Ples je dokaz istine. Ona vrhovna stvarnost. Možda i naš jedini kanal za pristup značenjima koja prevazilaze mogućnosti naše uvek oskudne verbalizacije i tu tako i ograničavajuću i krutu dualizirajuću prirodu jezika. U tom smislu mogli bismo reći i da je sam Bog plesać. Jer on naime pleše kroz samog čoveka.

A Nevena i njena nezemaljska pojava bili su najbolji mogući dokaz zašto je to tako.

Jer iako kontradiktorna i razdrobljena nekim svojim sumnjama Nevena je u sebi za mene krila i muziku sfera i harmoniju sveta i u celini uzev jednu kosmološku metaforu sveta kao svojevrsnog kosmičkog plesa.

I bilo je bezbroj prilika u kojima sam se i te kako uverio u istinitost gore navedenih reči.

Recimo utorak 19. jul 2017. godine bio je i više nego dobar primer. Išli smo s Marijom od galerije Canvas ka galeriji Doma omladine i Nevena nam je tad ispričala o nekom kvizu u kojem je učestvovala i u kojem je zadatak bio da svako na osnovu prva dva slova svoga imena da najbolji mogući opis sebe. Kako "ne" iz Neveninog imena sluti uvek na neku negaciju njen zadatak je bio prilično težak. Ali moja devojčica se snašla i izgovorila to famozno "nežna i neizbežna". I ona je zaista uvek takva i bila. Uvek spremna da poleti, uvek spremna da mahne u pravcu svih ptica koje su je okruživale. Jer kako reče slavni filozof bila je to Nevena lakokrila.

Na izložbi fotografija Borisa Burića "Strumička ulica" naleteli smo i na Vesnu. Ali ona nas tom prilikom nije videla. Pobegli smo joj tada čini mi se po prvi put.

Spustili smo se Francuskom ulicom u pravcu Dorćol Placa. Tamo se održavao nekakav Dorćolski buvljak. Na putu ka tom mestu Marija je pričala o tome kako prirodu ispunjavaju zaista veliki baseni tišine. I kao da i planine, i jezera i polja kao i čitava nebesa samo čekaju na neki znak kako bi izlili svoju ogromnu tišinu na sve te bučne stvari, koje okružuju naš svakodnevni život u gradovima.

A u Dorćol Placu smo sreli i Đorđa i Barbaru kako ćaskaju s jednim svojim prijateljem koji već duži  niz godina živi i radi u Holandiji.


Veoma brzo utonuli smo u razgovor koji je baš kao u najboljem plesu uklonio svaki duh težine.

Bilo da smo pričali o lutkarskom pozorištu ili o horor filmu kao takvom ili o sjajnim predstavama kakve su "Oni" ili "Tesla i magnetno polje". Jer sve čega smo se tog dana dotakli delovalo je zapravo kao najlepši Nevenin ples.

Jer da se ikada i bavila istim Nevenu bi sigurno zvali Leptir. Jer ma koliko bila i sočna i bujna Nevena je delovala baš kao ružina latica koja s lakoćom pliva kroz vazduh.

Štaviše Nevena je delovala kao da je naučila da trči iste one sekunde kada je prohodala. Kao da joj nikada tokom njenog odrastanja nije bilo dosta skakutanja od jednog pa do drugog stepenika njene predivne porodične kuće.

Uostalom i dan-danas dok šeta ovim našim ulicama ona deluje kako kakva devojčica koja maše nogicama dok jednom petom udara o drugu. Kao kakva devojčica u čije su čvrste pletenice upletene sve nade i svi snovi njene majke.

A čim biste je upoznali vi biste shvatili jedno. Da je svoju putanju u vašim mislima Nevena započela kao umetnica a da je završila baš kao simbol.

Jer Nevena je bila dete koje reprezentuje najviši zamislivi evolutivni stupanj duha. A to je stupanj Duha Igre.

Jer kroz nju kao da je u svakom mogućem trenutku igrao sam Bog.

I zato iako živimo u vremenu u kojem se Bog smatra ekstremno nesigurnom hipotezom ja sam na kraju ipak uspeo da nađem svog Boga.

A njegovo ime glasilo je naravno NEVENA!


https://sveoneveni.blogspot.rs/

NEŽNA I NEIZBEŽNA

Piše: Rastko Ivanović

Evrotopija predstavlja jedan od "Nevidljivih gradova" iz istoimenoig dela italijanskog pisca Itala Kalvina. Stanovnici ovog grada kada osete teret dosade i kada više ne mogu da se nose sa svojim poslom, kućom ili rođacima odsele se u drugi grad gde će pronaći novi posao i drugu ženu i gde će ih kada otvore prozor sačekati novi pejsaž u kojem će vreme provoditi uz nove prijatelje jednako nove razonode i neke nove tračeve.

Jer nisu li labavost veza i opozivost obaveza nešto poput rukovodećeg principa svih njihovih veza i delovanja? Kao u nekom pasusu koji je napisao Lao Ce oni teku poput vode, brzo se kreću i nigde dovoljno dugo ne zaustavljaju. Čak ni ne pokušavaju da se drže vlastitih shvatanja i sopstvenih pogleda na svet već se samo ovlaš u prolazu inteligentno pridrže za nekoga a onda ga samo podjednako inteligentno i ispuste bez ikakvog osvrtanja.

Jer kada ste prinuđeni da se klizate po tankom ledu kao mi danas spas jedino možete pronaći u brzini.

A Nevena je želela da je voli ceo svet i da svakome bude najbolja drugarica i stoga je stalno morala da bude u pokretu.

Ali u svojim najboljim trenucima Nevena je itekako znala da bude tu i da pride učini da se vi osetite kao najbitnija osoba na čitavom svetu.

Tako me je Vesna jednom priupitala zašto je Nevena konstanto zapitkuje da li je još nešto novo gledala ovih dana. A to je zapravo bio Nevenin način da se Vesna oseti bitnom. Isto tako Nevena je umela po četiri-pet sati da vas zasipa porukama i pita vas da li ste nešto novo gledali pa se tako sećam da mi je juna prošle godine od nekih jedanaest pa do osamnaest časova slala poruke u vezi jedne izložbe o Medijali u Galeriji RTS-a dok sam ja prilježno odgovarao na svaku iako sam bio u vremenskom tesnacu razapet između premijere filma o Moskriju na FDU od 17 časova i Sinanovog koncerta na Tašu neka tri sata kasnije. Ali to je bila Nevena i njoj je apsolutno sve bilo dozvoljeno.

A Nevena je umela da bude i hirovita i varljiva i nespretna ali jedno je ipak sigurno. Da je u svakom datom trenutku Nevena bila i dobroćudna i nadasve neodoljiva. I zato je svaki trenutak koji bih proveo pored nje bio trenutak koji je bio prožet suncem.

I sada dok ovo pišem mojim venama se ponovo razbuktava požar. Jer Nevena je uspela da dijagnostikuje ono što niko drugi nije. A to je bio jedan moj tumor. Tumor jedne u potpunosti neizrecive strasti.

Ali nije se sve u našem odnosu isključivo doticalo ove teme. Štaviše volim da mislim da smo Nevena i ja bili poput nekakve dve samoće koje se međusobno štite. Jer čini mi se da je naš odnos veoma često potvrđivao da je upravo prijateljtvo ništa dugo nego poslednji trag smisla u ovom našem palom svetu.

A Nevena je umela prijateljski da se ophodi čak i prema onima koji je nisu nimalo voleli. Tako me je proletos kada su nastupile sve one gradacije temperaturnog ludila pitala "Kako li je sad Vesna?" znajući da je ova težak srčani bolesnik. Jer takva je naprosto bila Nevena.

Moja omiljena devojčica. Devojčica čiji se pomalo neprirodni osmeh znao kada smo zajedno pretvoriti u nekav sjaj pun čistog obožavanja. Sjaj koji je u sebi krio nešto neodoljivo meko i vlažno.

Sjaj koji je činio da svaki put kada ne bi bila tu ja bih bio u stanju da se ponovo i ponovo pomolim onom mom pozajmljenom bogu kako bi mi je što brže vratio.

Jer Nevena je bila kako je to jednom za sebe rekla i nežna i neizbežna.

Toliko da bih bio opčinjen njom ma šta da je radila. Bilo da je cvrkutala nežno preko telefona, bilo da mi je slala svakojake sms poruke ili se prosto raspitivala kako sam.

I zato sam ja toliko voleo i još uvek volim tu moju devojčicu.

Jer svi znamo i to veoma dobro kako se završava ona kratkotrajna želja. Jer nije li to ona želja koju ni ne želimo mi već samo naše seme. A jednom kada se ono izlije ono isprazni i mošnicu ali i samu želju. Ali je ljubav ta koja se ne prekida sa ovim kratkotrajnim izbacivanjem semena. I zbog toga se ona i izračunava upravo u toj razlici između mene i mog semena. I da naravno da dok ovo pišem meni povremeno nad glavom i pucaju i prašte te Nevenine mlekom bogate dojke vasione. Ali i onda kada u meni više ne bude bilo semena koje bi želelo ono što će u meni ostati biće naravno ljubav. Jer onog časa kada budemo u potpunosti zadovoljeni ono što ćemo kroz raspršenu maglu požude videti biće upravo ono što vide i što žele i sami sveci. A to je ništa drugo nego trajna želja. Trajna želja u misao kao i u ljubav.

https://sveoneveni.blogspot.rs/

http://fluidnizivot.blogspot.rs/2017/06/bog-na-nebu-sinan-na-tasu.html

KLAVIR

Piše: Rastko Ivanović

U jednij sceni iz filma "Klavir", rediteljke Džejn Kempion, Ada ili barem jedna od njih ostaje prikovana za dno okeana vezana lancima za svoj klavir dok druga uspeva da se oslobodi i ispliva na površinu nekog od svojih bilo prethodnih bilo potonjih života. Jer svi smo mi već bili mrtvi pre nego što smo živeli i odatle smo izašli kao živi. Mrtvi smo bili pre i mrtvi ćemo biti posle. Kao što smo mrtvi i za vreme samog života jer nas višestruke smrti prate kao i različiti fantomi koji nisu nužno neprijateljski. Ali tog juna 2017. ja sam bio i te kako živ. Naravno zahvaljujući Neveni i njenom prisustvu u mom životu.

18. juna 2017. LP Duo je u pratnji orkestra Beogradske filharmonije izvodio upravo kompozicije Majkla Najmana iz filma "Klavir".

Krajem prošlog veka Najman je svojim inovativinim i progresivnim delima reformisao svet klasične muzike. U pitanju su dela koja ne samo da nisu odbijale ljude koji inače ne slušaju klasičnu muziku već su širom prigrlila i one zaljubljene u pop i rok zvuk. Jer u svojoj eklektičnoj mreži zvukova i uticaja Najman je uspeo da poveže Mocarta i Persla s jedne s rokenrolom pedesetih s druge strane kao i sa kvazi-feminističkim tekstovima sumerske provenijencije i još čitavim nizom drugih pikantnih uticaja koji će nepovratno olabaviti granice između umetničke i popularne muzike. A nešto slično su godinama uinazad radili i Andrija Pavlović i Sonja Lončar u okviru svog LP Dua.

Sve kockice su se poklopile i pozvao sam tog četvrtka Nevenu da mi se pridruži na Kolarcu. Rekla mi je kako misli da će stići ali u minut do osam nje još uvek nije bilo. Odgovorila mi je na poziv i rekla da će kasniti i da je bolje da ja uđem sam.

U pauzi koncerta Nevena mi je ostavila poruku u kojoj je napisala kako je prvu polovinu koncerta preslušala u foajeu Kolarca budući da je slučajno naletela na drugaricu, kojoj je pao šećer pa su morale da skoknu do obližnje pekare kako bi ova nešto prezalogajila. U tom času nadamnom se svojim čvrstim, vlaknastim i jednoobraznim telom nadvila Vesna i rekla mi kako sam ja dobar i naivan a kako Nevena stalno nešto laže i koristi druge ljude. Po završetku koncerta Nevena se pred nama pojavila u društvu svoje drugarice. Bila je to Marija.

Upravo tad negde iz mraka Kinoteke došao je i specijalista za Crni talas i hip-hop Greg De Kjur, s kojim smo kratko proćaskali nakon što smo krenuli dalje u noć.

Veče pre koncerta u Beogradu je u okviru Filozofskog teatra u Narodnom pozorištu gostovao eminentni filozof i kulturni kritičar Boris Buden. Tom prilikom sam s njim poveo razgovor o teologiji oslobođenja. O tome kako Isus zapravo nije poticao na socijalnnu stabilnost već na socijalne nemire. Jer u njegovom slučaju radilo se o nemilosrdnoj ljubavi, o onoj ljubavi koja svoju razliku u svet uvodi bilo putem ognja i mača bilo putem srpa i čekića. A u oba slučaja ma koliko bili grubi mi da bismo sproveli ovu nemilosrdnu ljubav moramo i ostati nežni. Jer kako je čuveni revolucionar voleo da kaže to što ćemo saseći cveće neće zaustaviti Proleće. Budući da je na prethodnom Filozofskom teatru 10. aprila slušala najradikalniju časnu sestru Evrope Terezu Furkadas Marija je itekako dobro korespondirala sa svim ovim idejama.

Jer, Marija je kako ću joj to jednom prilikom reći za mene predstavljala tihi vulkan erudicije. Osobu s kojom ste u razgovoru mogli da meandrirate od tema u rasponu Mshajana budizma preko odbacivanja "čoveka" u delima Mišela Uelbeka pa sve do komentarisanja psihodeličnih košmara u romanima Roberta Bolanja. Ali ono što je bilo daleko bitnije je to što je Marija bila divna osoba puna jedne gotovo pa materinske nežnosti.

Neko pored koga ste mogli da se osetite kao u predivnom zimskom snu u kojem je brzina iznenada usporila. Neko pored koga ste mogli da oslušnete i tišinu to dragoceno sklonište od civilizacije koja je već odavno prerasla ni u šta drugo nego u zaveru buke.

Jer Mariju baš kao ni Nevenu nisu grejale sve te galaksije lajkova pristigle s udaljenih delova Fejsa. Ne, Marija je u svom srcu tražila mir a nikako ne Gugl s njegovom petokrakom. I samim tim Mariji još uvek lajkovi nisu postali deo unutrašnjih organa. Nije bila jedna od onih osoba koje bi jele Smoki pa potom pitale nirvanu da li je smršala i kakva joj je šminka pride.

Ne, Marija je bila neko ko je s ponosom umeo da iznese breme svog Sopstva. I iako će vam sve ovo zaličiti pomalo na "zapadnjački budizam" kao na dominatnu ideologiju našeg globalnog kapitalizma, u kojem nam je potreban uvek neki fetiš koji će nam omogućiti da podnesemo tako često nepodnošljivu istinu, Marija nikako nije bila eksponent naše vajne nove botoks duhovnosti. No, ponekad je i u njoj tinjao bes koji bi s vremena na vreme umela da ispolji na Neveni toj devojčici koja je svuda oko sebe neštedimice rasipala svoju toplu svetlost delujući kao neko ko je čitav svoj život proveo u zemlji ilustrovanih knjiga, dobroćudnih pasa, naranđinih stabala, udaljenih morskih obala i večito nasmejanih lica. Bila je to devojčica, koja se trudila da ugrabi sunce i da se poigra s njegovim koliko oštrim toliko i iskričavim zracima. I zato smo je valjda svi toliko i voleli i bili ljubomorni kada ne bi bila pored nas.

Prolazeći pored Filološkog fakulteta Nevena ga je pomešala s Filozofskim što je kod Vesne kako će mi sutradan reći izazvalo gnev pa je u tom trenutku rešila da nas napusti uz izgovor da žuri na autobuis da bi mi dan kasnije govorila kako je Nevena prevejani manipulant koji se naokolo hvali kako pored porodične kuće ima još i tri stana, kako želi da uzme državljanstvo Španije kao Sefardska Jevrejka i kako ona nije nikakav specijalizand iz radiologije a verovatno čak nije ni doktorka.

I da, Nevena kao neko kome se učinilo da je zakasnila na sve moguće vozove svog života bila je neko ko je oko sebe širio mrežu uglavnom nekih sitnijih laži koje su joj omogućavale da lakše prebrodi noć. Ali je Nevena za mene bila kao nekakav zaseban svemir, kao obeležen kosmos koji se nalazio unutar ovog drugog, plavog, golemog i svetlucavog svemira.

Mi danas živimo u vremenu u kojem pisci loše pišu, jer moraju da se pretvaraju kako im je jezik živ, u vremenu u kojem parlamentarci moraju uzalud da donose zakone kako bi mogli da simuliraju politički život naših nacija larvi i u kome su religije postale bez milost jer ne umeju više ni da pohode a ni da blagosiljaju grobove. I baš zato su nam potrebne sablasti, koje će nam svojim dečijim glasom reći da svi gradovi i jezici Evrope preživljavaju kao duhovi i da samo onaj ko bude znao da bude intiman i prisan sa njima, ko bude umeo da ponovo sroči i upamti oskudne reči i isto takvo kamenje će moči da se nada da će se pred njim otvoriti prolaz u kojem će istorija odnosno život sam konačno i to sasvim iznenada ispuniti svoje obećanje.

A Nevena baš kao i Marija za mene i jesu bile to obećanje o boljem. Nada da ćemo hodajući zajedno uspeti da napravimo put. I izgradimo zajedno most koji će nas provesti iznad ambisa ništavila.

https://sveoneveni.blogspot.rs/

http://fluidnizivot.blogspot.rs/2017/06/najman.html

http://fluidnizivot.blogspot.rs/2017/10/lp-duo.html

TROJE

Piše: Rastko Ivanović

Bila je krup­na žena bez žen­stve­nih obli­na, ako se iz­u­zmu ne­pri­vlač­ne ve­li­ke gru­di is­pod sivog džempera koji je uvek no­si­la. Imala je običaj da zamera sve i svašta ljudima iz svoje okoline. Zato su je mnogi i izbegavali. Ali u osnovi, Vesna je žudela za pažnjom. Problem je naprosto bio u tome što je Vesna odavala utisak za­gu­še­nja i ulič­nih pre­pre­ka, umesto gostoljubivih pukotina ili otvo­re­nih, praznih prostora. Meni lično, najveći problem u vezi nje je bio to što od samog starta Vesna nije podnosila Nevenu.

Vesnu sam upoznao u februaru 2016. godine u okviru pratećih programa koji su pratili izložbu o Ruskoj avangardi, održanu u Muzeju istorije Jugoslavije. Prva konverzacija među nama tekla je tako što me je upitala da li moram da sednem baš ispred nje i zaklonim joj na taj način vidik. Na moju konstataciju da mogu ja i da se pomerim ako je problem ona je uskotrljala razgovor u drugom smeru rekavši da je sve u redu. U danima, koji su dolazili Vesna me je slušala u raznim prilikama na različitim tribinama i počela je redovno da mi prilazi i neizmerno da me hvali. Ubrzo me je van svake mere uzdigla na pijadestal na uvišeno mesto u njenom ličnom mikrokosmosu.

Vremenom, stvari će se toliko oteti kontroli da će Vesna postati ljubomorna na svaku osobu ženskog pola koja bi mi prišla. U jednom trenutku na jednom koncertu u Skupštini grada Vesna jednoj devojci neće čak ni dozvoliti da sedne na slobodno mesto pored mene. Bio sam u tom momentu toliko zbunjen da nisam stigao ni da reagujem. A velika sala Skupštine grada bilo je mesto na kojem ćemo se 6. maja 2017. prvi put sresti Vesna, Nevena i ja.

Vesna je Nevenu upoznala nekoliko nedelja pre mene. Kada je shvatila koga čekam bila je duboko razočarana. Ali posle koncerta Andreja Kavalinskog prve trube francuskog radija Vesna nije propustila priliku da se priključi meni i Neveni.

Ta čitava situacija pomalo me je podestila na staru lakanovsku opasku da je u seksualnom činu uvek prisutno zapravo troje. Budući da uvek zamišljamo nečiji pogled, uvek uistinu to činimo pred nekim. Ili kako to kaže onaj stari vic o "primitivnom" farmeru i Sindi Kraford, kada konačno završe sa seksualnim činom, kada konačno obave to, farmer zamoli Sindi da se obuče kao jedan njegov prijatelj da stavi brkove na lice i sve u tom maniru. Sindi mu na to uzvrati, "šta ti je, da nisi ti neki perverznjak?". Farmer će na to, "samo se ti Sindi tako obuci i videćeš". Kada je čuveni model to učinio, tek će farmer, "ej, druže, znaš šta se sad desilo? Hej, pa jebao sam Sindi Kraford". Dakle, uvek je potreban taj Treći da bude tu, kako bi čitava stvar funkcionisala.

Ali, u ovom našem slučaju, sasvim bukvalnom, ova trojka nije ama baš nikako funkcionisala.

Naprotiv. Pa ipak, razgovor u Muha baru u koji smo otišli nakon koncerta protekao je fino. Nevena nam je ispričala svoju porodičnu istoriju praćenu malo je reći brojnim Vesninim podpitanjima. Vesna je uzgred budi rečeno bila veliki ljubitelj Nevenine sestre Ane. Jednom, nakon premijere opere Nebojše Bradića, "Suton", na velikoj sceni Madlenianuma Vesna je i bukvalno otrčala Ani Pavlović u zagrljaj kako bi joj čestitala na još jednoj virtuoznoj kreaciji. Tih meseci Ana je baš odbila da igra u obnovljenoj verziji mjuzikla "Tajna Crne ruke" dementnog genija Ljubiše Ristića, budući da je ulogu Drage Mašin u toj predstavi igrala Nataša Bekvalac a naša čuvena primabalerina ne voli kada se mešaju umetnost s jedne i estrada s druge strane.

Nevena nam je pričala i o svom dedi uglednom trgovcu koji je izgradio velelepnu porodičnu kuću u Profesorskoj koloniji, kao i o svojoj ljubavi prema Ejmi Vajnhaus i problemima s kojim se susreću lekari u Srbiji danas.

Dok nam je to pričala Nevena je delovala kao osoba koja de fakto više nije dete ali nekako još uvek nije ni žena. Kada malo bolje razmislim, kada su njene godine u pitanju, Nevena je u isti mah delovala kao neko ko je mogao imati i 16 ali i 60 godina. Kasnije se ispostavilo da su je od 36. rođendana delila tačno tri i po meseca.

U Neveninom oblačenju se van svake sumnje ogledao i te kako dobar ukus. Ono što je ona nosila često nije imalo nikakvog sjaja ali u svakoj od tih kombinacija ona je jednostavno govoreći blistala. I to toliko da je delovala kao da je pokupila sav preostali sjaj ovog sveta. Štaviše, Nevena me je ponekad podsećala na Doroti iz Oza a ponekad i na Holi Golajtli koja ne želi ni da umre, a ni da spava već samo da neprestano putuje po nebeskim pašnjacima.

To veče, 6. maja završili smo tako što sam Nevenu prvi put dopratio do njene kuće. Ispričala mi je pre rastanka kako je posle Fon Trirove "Melanholije" u kontinuitetu imala košmare o kraju ove naše planete. Jedan moj prijatelj briljantni grafički dizajner Miladin nakon ovog filma definitivno je prestao da prati ovog danskog maestra. Jer, nije više mogao da se izbori s tom nepodnošljivom zapreminom depresije koja izbija iz njegovih filmova. Prema jednom starom verovanju, snovi o kraju sveta uvek su vezani za podsećanje na neke važne stvari u našim životima, kojim u bliskoj budućnosti moramo da se posvetimo. A za mene Nevena je od tog 6. maja postala najvažnija stvar na svetu. Uskoro će čak i njena odsutnost bivati sa mnom, dok će me čitava zbilja gledati u oči kao suncokret sa njenim licem u središtu. Jer Nevena je bila kako ću to uskoro uobičajavati da kažem moja omiljena sestra od sna.

https://sveoneveni.blogspot.rs/