Piše: Rastko Ivanović
Vreme je najveća
zagonetka svemira. Ono je svuda oko nas, a pritom je nepojmljivo. Vreme je
paradoks.
U romanu Alena Lajtmena, "Ajnštajnovi snovi" vreme je i
kružno, i savitljivo, i mehaničko i telesno, ono je i apsolut i statičnost,
ono je, ujedno, i tihi i nesagledivi tiranin, ali i ona tačka u kojoj se prepliču prošlost i sadašnjost.
Drugim rečima, u romanu Alena Lajtmana i u predstavi
Slobodana Unkovskog nastaloj prema ovom romanu vreme kao da je razroko i kao da
poput onog slavnog vetra duva istovremeno u svim mogućim pravcima. Prateći niz
Ajnštajnovih fiktivnih snova, nastalih u osvit stvaranja Teorije
relativnosti ovo je predstava, koja u vremenu koje pati od hronične
neuhranjenosti produktivne imaginacije otvara širom vrata za istu tu
imaginaciju. Predstava za sve one koji ne veruju da su misli samo
električna pražnjenja u mozgu niti da je tuga samo izvesna količina
zastala u malom mozgu.
Moćna ansambl predstava, koju svojom poslovično maestralnom
igrom predvodi uvek sjajni Dragan Mičanović.
Нема коментара:
Постави коментар