Piše: Rastko Ivanović
Ursulin nastup udahnjuje novi energiju onom što živi na poznatim albumima, pružajući publici okupljenoj u „Amerikani“ uvid u njenu ličnost. S Ursulinim korenima u hip-hop poeziji, i njenim umom koji ruši zidine programirane stvarnosti, Raker preuzima hip-hop lozinku „keep it real“ čineći je svojom.
Još dvadesetih godina 20. veka, džez je, po svedočenju Ernsta Kšeneka, počeo da intrigira skoro sve evropske kompozitore, sa izuzetkom doktrinarno stamenih članova „Šenbergove škole“. Ne čudi stoga što je u narednim decenijama jedan od najfanatičnijih razobličitelja „lažnog proroka“ modernizma Stravinskog i najbeskompromisnijih boraca protiv muzičke industrije kao „novog Vavilona“, u kojem je džez imao dominantnu poziciju, bio Teodor Adorno. Jer, Adorno je bio Šenbergov učeniik koji je bespogovorno verovao u istinu učitelja. S druge strane, omiljeni Šenbergov učenik, Hans Ajzler je pre Adorna prestao da veruje u učiteljevu doktrinu. Ali, ni Hans Ajzler nije preterano mario za džez. Pa ipak, u 21. veku, francusko-dansko-nemački džez trio Das Kapital, svira upravo kompozicije Šenbergovog miljenika, Brehtovog saradnika, i kompozitora nacionalne himne Istočne Nemačke – Hansa Ajzlera. I to kako!
U izvođenju Ajzlerovih šlagera manje poznatih melodija Das Kapital pružaju poseban doprinos – šarmantno povezujući prošlost i sadašnjost – u „prevođenju“ Ajzlerovog kabarea, Holivuda i patriotskih pesama u jezik 21. veka. U njihovoj interpretaciji ove pesme zvuče kao relevantni politički ili ekonomski komentari. Kakogod, ovde nema ni nagoveštaja patosa.
Grupa fascinira toplim i nevaljalim pristupom Ajzlerovoj muzici, čudesnom kombinacijom kamernosti, tihe ironije i mahnite energije fri-džeza. Gitarista Hase Poulsen svira pojačanu akustičnu gitaru, ali uspeva da dostigne širok asortiman distorziranih zvukova nalik na električnu gitaru; Daniel Erdman garnirao je zvučni ugođaj zvucima saksofona; a bubnjar Edvard Pero farbao je imaginativnim tonovima muziku, često menjajući cimbale na svojoj opremi između kompozicija kako bi mogao da proizvede zvuk najodgovarajući za svaku od numera.
Posle ovog sjajnog trija, nastupila je glavna zvezda ponoćnog programa 28. Beogradskog džez festivala - Ursula Raker.
Rakerova priziva duhove Zore Nil Herston i Fride Kalo – dva njena velika uticaja – sa ehom Boogie Down Production i Public Enemy.
U njenom kompleksnom svetu intelekta i strasti, reči su oružje, inspiracija, poruka i melem. Iako termin spoken word priziva slike logoreičnih boemskih pesnika koji se gube u somnambulnom solipsizmu poezije toka svesti, Rakerova koju su „othranile“ sile promene - oličene u harlemskoj renesansi, bit poeziji, Sonji Sančez, stvara direktnu i snažnu poeziju.
Ni u svom živom nastupu u Domu omladine, Rakerova ne želi da pobegne od neprijatnih tema: ona se bavi zloupotrebom droga, silovanjem, i rasizmom permanentno, koristeći se in-your-face vokabularom koji drži pažnju i okrepljuje svojim porukama. Uglavnom. Međutim, istina je da na trenutke ovaj koncept gubi na intenzitetu i oštrini, a oseća se i umor kod same Ursule, koja se na isti požalila usled iznurujuće turneje. Ipak, njen nastup je, mahom, intenzivan, fokusiran i efektno kanališe njenu frida-kaloiku scensku personu.
Njen nastup udahnjuje novi energiju onom što živi na poznatim albumima, pružajući publici okupljenoj u „Amerikani“ uvid u njenu ličnost. S Ursulinim korenima u hip-hop poeziji, i njenim umom koji ruši zidine programirane stvarnosti, Raker preuzima hip-hop lozinku „keep it real“ čineći je svojom.
Teodor Adorno je u džezu video muzički izraz „novog Vavilona“. Neki, pak, drugi intelektualci, poput Erika Hobsbauma, u džezu su videli izraz slobode. Danas je jasnije nego ikada ranije da „ono što se suprotstavlja sistemu Zla služi kao njegovo nehotično ogledalo“. Ali, duh Brehta u revizionističkim reinterpretacijama Hansa Ajzlera , u režiji trija Das Kapital, i glas protiv društvene situacije u kojoj se žene i Afroamerikanci i dalje „komešaju kao ribe u korpi“, održavaju vatru živom.
(Izvor: B92
Нема коментара:
Постави коментар