среда, 13. март 2019.

MOJA ZATVORSKA AVANTURA



Kako oprostiti neoprostivo? Ili kako se makar izviniti na adekvatan način, takav da smo sigurni da će naše izvinjenje makar dopreti do drugog čoveka. Ponekad je odgovor na ovo pitanje, nažalost, nikako. Skuvane su žabe. Gotovo je! Džabe vam je sada i da dubite na glavi. Ponekad je jedini ispravan odgovor na ovo pitanje odlazak u zatvor. Baš kao što je to bio slučaj kada sam ja u pitanju.

A sve je počelo lepo, gotovo pa idilično, nastavilo se manje lepo, a okončalo uslovnom kaznom. Kako nisam preterani ljubitelj ove institucije, u kojoj vidim jedan vid milosrđa, rešio sam da kao i obično idem glavom kroz zid, sve do samog kraja. 

U ponedeljak, 10. septembra 2018. dospeo sam u 24-časovni pritvor policijske uprave Palilula. Tamo, u njihovoj, bez ironije, velelepnoj Beloj kući, svi su sa nevericom u glasu odmahivali glavom na pomen da sam ja bilo koga proganjao. Čak me je jedan policajac priupitao da li ja, uopšte, poznajem tu osobu koju sam učinio toliko „slavnom“.

Sutradan, nakon kratkog susreta sa sudijom preselio sam se među zidine Centralnog zatvora, u Beogradu.

Prvo s čim se suočite prilikom dolaska na ovo mesto jeste izvesna doza straha. Od brutalnog premlaćivanja ili od silovanja.

Završio sam u prolaznoj sobi sa jednim silovateljem i ubicom i jednim tabadžijom opšte prakse, ali jedna priča o Malom Čkalji, legendarnom Dorćolcu, koga verziranija publika zna iz BeGe Fankove himne, „Leto u gradu“, i jedno „odrepovano“ “ZekZekDaDadumle“ učinili su da se istog časa, istope barijere između „dva smo sveta različita“. Otad, mali silovatelj i ubica, poznat pod „konspirativnim“ nadimkom Ćilim svima je unaokolo pričao kako ja bacam „mnoge dobre REP-ove“.

Dan kasnije, jednim intervjuom izboksovao sam za sebe sjajnu sobu, u kojoj su obitovala samo fina gospoda. Sada su jedine „nevolje u raju” bile svađe tipa da li će se te i te večeri na TV-u gledati Džejms Bond ili pak Ružica Veljković. Jer, pazite u zatvoru se dobro detektuje svaki vid kako onog institucionalnog, na osnovu boje kože, tako i onog kulturalnog rasizma, zasnovanog na pažljivo negovanim prerogativima starog dobrog ukusa.

Tako je neko lišen prava na TV užitak zato što je veći deo života čistio govna po kanalizacijama pa za bolje od Pinka ili Hepija i nije, a neko je direktor pa mu gledanje Zorana Kesića, po difoltu, pripada. Ali, kada su neke daleko ozbiljnije stvari bile u pitanju svi smo istog časa bili tu jedni za druge.

U pomenutoj „fantastičnoj osmorci”, naročito se izdvajao najmlađi među nama poznat I kao „my nigga Mos”. Višestruki povratnik u ovo zdanje, pasionirani slušalac Rude i Kojota, Mos je od naših prvih susreta, još u prolaznoj sobi, načeo među ubicom, mnome i silovateljem priču o hiperromantičnoj vezi sa izvesnom Isi.

U novoj sobi, u kojoj se vezao za mene, nastavio je svoju sagu koja me je podsećala na vlastitu ljubav shvaćenu kao duboki poremećaj zavisnosti. Ali, ne lezi vraže, Mos je bio trikster. I to kakav. Trikster, koji se ne odbija. Pored Isi tu je bila i njegova najbolja životna prijateljica s kojom je delio „eksere” i toplo-hladne noći na rejvu u Barutani da sam ja uskoro imao to slatko zaduženje da pišem ljubavna pisma i za jednu i za drugu.

I tu negde između vojnički strogog Tome, opuštenog Neđe, govorljivog Utibora, domaćinski raspoloženog Miće tekla je naša, „opuštena”, zatvorska idila. Ispresecana tek ponekad duelima u vidu Karleuše, to jest Zvezdi Granda protiv Bonda.

Na zatvorskim šetnjama upoznao sam bulumentu likova od onih koji vas podržavaju jer vide da ste prvi put tu, pa sve do onih kojima je ista ta podrška neophodna jer su tek tako naglavačke, krivo optuženi bačeni u veliki Beograd iz recimo, čest je bio slučaj, rodnog Lazarevca.

I onda kad su se stvari lagano ustalile i posle početnog šoka vratile u normalu usledio je novi šok. Moj premeštaj u takozvanu Zatvorsku bolnicu.

Osetio sam se kao u pesmi Ane Bog, „pritisak 200 sa 100, a ja ne osećam to”, s tom bitnom razlikom gde bre nisam osećao svoj pritisak od dobrih 190 sa 60. Moja situaciona napetost je bila tolika da se svakog časa mogla seći vazduhom. Ja sam bio Rastkov strah od bolnice, Rastkov strah od lekara, Rastkov strah od svega. A ponajviše od života. Ovakvog.

Ali, lekari su dali sve od sebe i pomoću blokatora snizili mi pritisak na sasvim prihvatljiv i kao rukom odneli sve moje tahikardije i hipertenzije. Uplašio sam se, tada da će jedna moja davnašnja tajna, vezana za katastrofalno loš vid biti razotkrivena, ali srećom nije.

Ono što vam posle tih intervencija ostaje, tokom boravka u zatvorskoj bolnici jeste neverovatno osećanje dosade. Jer tamo je toliko dosadno da vam je za dosadno potrebna APSO-JEBENO-LUTNO nova reč. Tu “vanvremensku” dosadu presecaju “leteće izmene” koje bombarduju vašu sobu oličene u vidu raznih simulanata, koji naokolo glume ludilo kako bi sebi smanjili svoje kazne, a drugima dokazali filozofove teze o tome kako živimo u vremenu, u kojem sociolozi govore jadno, dok jadnici počinju da govore sociološki. Kako bi se opravdali. Uostalom znate ono Žižekovo o skinsu koji govori poput socijalnog radnika o svojoj teškoj životnoj situaciji, o životu u sivoj zoni socijalne egzistencije, koja ga je dovela do toga da počne da mlati ni krive, ni dužne Rome.

Tu, usred Odeljenja za psihijatriju za mene se vezao izvesni Snupi. Čovek koji je brižno negovao svoju teoriju elemenata, po kojoj je, u nekom začudnom bućkurišu loše svarenog Junga i jin-janga, svaki čovek jedan element tipa, Dragan Nikolić i Nemanja Kojić-Kojot su osećaj, koji je u životnoj potrazi za drugim elementom. Naravno svaki naš pokret prati se zahvaljujući čipu, koji su tajne službe implementirale u naše oči. Posebnu stavku, u opusu ovog čoveka koji je ubio vlastitog oca, nakon što su mu to naredili glasovi među kojima su bili glasovi nekih naših poznatih repera, bile su Snupijeve zapovesti.

“Ne kradi!”, “ne laži!”, “ne ubij!”, “radi!” i na kraju, naravno, “uzdaj se u svoj osećaj!”
Za Snupija smrtni greh bio je oličen u razvratu, koji je za njega predstavljao recimo povišen ton ili samo gledanje televizije.

A šifra koja je po Snupiju držala sve pod kontrolom bila je da vojska drži sve, ali baš sve u tajnosti.

U nekim trenucima, Snupiju bi se ukazao falus na nebu, u obliku pisma, koje mu je pisala izvesna Jelena i preko kog mu je slala vlastiti broj telefona. A u nekim trenucima prilikom boravka u vojsci Snupija bi poljubila i halucinacija u obliku repera Đusa, za koga se dvoumio da li je element mutant ili Bog. Budući da kako nas je svojom profetskom, bodrijarovsko-vorholovskom porukom podučio MC Fleks da samo duhovi i mutanti opstaju u programu.

Za sve vas zainteresovane, Janko je i autor bogatog rep opusa, koji je klasifikovao kao neufurani rep, a veruje i da mu se brojni srpski reperi obraćaju direktno kroz svoje tekstove.

Snupijev životni cilj da se njegova bolest raširi svima, i njegov izbor da ja budem njegov biograf učinila je da se osetim malo kao neki srpski Truman Kapote. “Hladnokrvno ubistvo” i te fore, znate već.

Kako bilo, nadam se da će psihijatrijsko lečenje na “meri” Snupiju jako pomoći, a kada sam ja u pitanju, kad se podvuče crta, shvatite ono Sloterdajkovo da je ljudski gnev, a ne zdrav razum najbolje raspoređena tvar na svetu i da zahvaljujući gnevu srditi, poput metka, putujete u svet kao u samu borbu.

Kao što sam to, uostalom, još u aprilu 2018. napisao u jednom od hiljada pisama izvinjenja gospođi N. Ali gnev ni tada nije sasvim popuštao, a on kad se nakupi, kad se dovoljno akumulira, obavezno završava u bočicama sa natpisom ”MRŽNJA” i tada obavezno porađa žeđ za osvetom. A tada spasavaj se ko može.

Jer kako reče moja drugarica Slavica, videla sam ja da si u tim trenucima bio van sebe. Na kraju, naravno, nije niko nastradao osim mene samog, ali je zlo naneto nekim ljudima, koji to nisu zaslužili a do kojih mi je i te kako stalo.

Naposletku, morate se suočiti sa bolnom činjenicom da ste i vi samo čovek, a ne ona nedostajuća karika na putu od čoveka ka natčoveku kako je to Niče verovao ili od čoveka ka mašini kako to i dalje Metju Barni i Dona Haravej veruju.

Stoga, svima oštećenima za kraj jedno obično, bedno, ljudsko izvini. A najveće onoj bez koje bi ovaj naš svet bio samo beskrajni plavi krug lišen svoje ubedljivo najsjajnije zvezde u njemu.  

Rastko Ivanović
     

 
  




1 коментар:

  1. NAJBOLJI ONLINE LJUBAVNI SPELL CASTER JE DOBIO SVOJ LJUBAVNIK, MUŠKO, ŽENU, DJEVOJČICU ILI BOYFRIEND BACK. DODAJTE NJEGOVO POGON NA WHATSAPP: +2349083639501
     -Email- blackmagicsolutions95@gmail.com
    Pozdrav, moje ime je Darci Lyne, iz novog dresa, SAD. Pročitao sam post-komentar online na temelju Los Angeles temelji novinar otkriva kako je trajno izliječio slabe erekcije i brze ejakulacije 2 mjeseca nakon što je njegova žena ga je ostavio i on je također rekao dr. NOSA čini njegova bivša supruga vratiti natrag nakon 2 godine odvajanja. Kontaktirao sam istog dr. NOSU zbog mojih izazova u životu, imam ove moćne namjere da će mi stvari raditi, vjerovao sam u svjedočanstva da je stvarni život dokaz. Shvatio sam da bi to bilo dobro podijeliti ovdje jer znam da će i druge inspirirati.
    Bio sam tako sretan što sam naišao na BLACK MAGIC SPELLS Caster osobni kontakt
     -Email- blackmagicsolutions95@gmail.com
    Nisam siguran da bih to mogao učiniti bez njega. Ja bih odustao i vjerovao u to jer se moj suprug viđao s nekim drugim i rekao je da smo gotovi. Nakon što je Dr.NOSA ručala čarobnu čaroliju, moj muž me zove na mobitel i on se vraća kući. Hvala vam puno što ste mi vratili muža kući nakon 3 godine odvajanja. Zauvijek smo zaduženi. danas svjedočim svijetu i radošću ... također, možete
    Što je s njim-- +2349083639501
    * Ljubavni uroci Pobjeda Ex ljubavnik
    * Uspjeh i promocija čarolija čarolija
    * Sretan šarm - POSLOVNA ZVIJEZDA
    * štićenici - ZAŠTITNA KUKA
    * Razlučivost prokletstva
      * Rješenje problema razvoda?
     * rješenje bolesti i bolesti tijela?
    * želite ljubavnu čaroliju za novog ljubavnika?
    * duhovno čišćenje
    * magija plodnosti - VOĆE ŽENA

    ОдговориИзбриши