Svi
znamo kako se sve završava. Ali pre toga je život. Život koji je
sakriven ispod naslaga neprekdine galame i brbljanja. Život koji krije i
tišinu i osećajnost, i osećanja i strah. Život koji nosi neprekidnu
iskru Erosa. Erosa kao žudnje za nemogućim. Erosa, koji najbolje
oličavaš Ti. Ti koja svakoga časa kucaš po mojoj slepočnici kao sam
časovnik. Ti, čije lice se vajalo hiljadama godina ljubavima tvojih
predaka. Ti koja vidiš i ono što će meni zauvek ostati skriveno. Ti koja
si mi vratila izgubljenu ulaznicu za život. Ti koju ponekad uzaludno
čekam u Despota Stefana broj sedamdeset. Ti pre koje sam mislio da je
ponekad možda bolje i ne biti nego biti ovako. Ti koja si oličenje
milosti, mudrosti i blagosti. Ti koja uvek za mene u sebi nosiš sve
snove ovog sveta. I ti kojoj ja nikada ne mogu dovoljno reći izvini i
hvala.
Rastko Ivanović
Rastko Ivanović
Нема коментара:
Постави коментар