ZLATO

Sreću koju si mi podarila odneo sam žurno kući i u dubini noći zatvorio je u svoj zlatni kovčeg. I sada kada si otišla morao sam da je iznesem na svetlost dana. Kako bih mogao da nastavim dalje.

I sada je moja soba prepuna zlata. Mislim da ga ima više negoli što je ikada i jedna mlada uspela da dobije ljubavi. Jer tolika je bila moja sreća kada si tu još uvek bila tu.

Jer ti si mi podarila same zvezde umesto dragoga kamenja. I ja se osećam kao kralj usred tog bogatstva. Kralj koji će zbog toga umreti srećan. Iako nikada za života neće imati svoju kraljicu.

Tebe. Najdraža moja.