CVET

Lice Nevene Pavlović predstavlja, verovatno, najlepši cvet na biljci zvanoj čovek. Jer je njeno lice za mene najlepše i najjače osvetljeni delič ovog našeg sveta. I na njemu sve kao da je istovremeno i već viđeno i dobro poznato a opet je sve tako neznano i novo.

Jer na njemu su ucrtani svi putevi ovog našeg sveta ali i mnogih drugih nama potpuno neznanih svetova. I na njemu se sve ali apsolutno baš sve kreće. Od smeha i zanosa preko zamišljenosti pa sve do… Pa sve do nepomičnosti jedne savršene mrtve prirode.

Na njemu kao da su oslikane sve želje sve potrebe i sva savršenstva ljudska.

I sve ono o čemu mi kao ljudi maštamo i što nikada nije i možda nikada ni neće biti.

Jer lice Nevene Pavlović je cvet.

I to onaj cvet koga se mi sasvim obični ljudi nikada nećemo moći dovoljno nagledati.

Baš kao ni zvezdanog neba iznad nas.

Neba koje je sadržano na tom licu novijem od novog. Novijem od žeđi. Savršenijem od savršenstva.

Licu Nevene Pavlović.