TUXEDOMOON

Piše: Rastko Ivanović

Grupu TUXEDOMOON osnovali su 1977. godine u San Francisku dvojica studenata muzike sa City College-a - Blaine L. Reininger (klavijature, violina) i Steven Brown (klavijature, drugi instrumenti). Brownove veze u lokalnim pozorišnim krugovima obezbedile su prvu opremu i povremena gostovanja pevača Gregorya Cruikshanka i Victorie Lowe, uz česte saradnje sa pevačem i performans-umetnikom Winstonom Tongom. Grupa je potpisala ugovor sa izdavačkom kućom Ralph Records (koju su vodili članovi grupe Residents) 1979. godine, što im je donelo popularnost i na evropskoj muzičkoj sceni.

Kako su osećali da više pripadaju evropskoj elektronskoj muzici, bend je svirao po Evropi 1980. godine, po objavljivanju albuma Half Mute. Nakon sledećeg albuma Desire, grupa se preselila u Roterdam, gde je  Reininger počeo da radi i kao solo izvođač. Dok su bili aktivni na sporednim projektima i muzici za pozorište i film, grupa je bila u potrazi za izdavačem za svoj naredni album Holy Wars (1985), koji je ujedno bio njihov najveći komercijalni uspeh.

TUXEDOMOON je avangardni kolektiv okrenut elektronici, čija se muzika kreće od new wave popa do jazz fuzije i eksperimentalnijih izleta na sintisajzerima, često uz pratnju saksofona i violine. Njihovi koncerti prerastaju u umetničke performanse u pravom smislu te reči, podsećajući nas na ono vreme kada avangarda nije samo bila krilatica pomoću koje se prodaju skupe karte.

Jer TUXEDOMOON su i post-pank, i rani tehno, i muzika za neke nedosanjane, nepostojeće filmove, i sajber-Cigani, i lirski i romantični vizionari, i jednom rečju, prava pravcata muzička Vavilonska kula.

Koliko identitetski toliko i žanrovski ali i geografski neuhvatljivi.

Nomadi i vagabondi u stalnoj potrazi za nekim izgubljenim domom, koji je ostao uklešten tamo negde na pola puta između neke druge Amerike i isto tako neke druge Evrope.

Neke druge zemlje, koja postoji samo na kratko kao zvučni film za naše uši u izvođenju TUXEDOMOONa.