Piše: Rastko Ivanović
Nevena me je od prvog trenutka dotakla magijom svoga bića. Time kakva jeste i ko jeste. Neposredna, razoružavajuća i pre svega neodoljiva.
Lica, na kome sam zaustavio svoj pogled kako bi pronašao ijedan iole smislen razlog za življenje te slučajnosti lišene ama baš svakog smisla koju predstavlja naš takozvani život.
Tog 11. aprila pričala mi je o tome kako je razmišljala da kada završi specijalizaciju iz radiologije sreću potraži negde tamo u Skandinaviji ali da se plaši otuđenja koje vlada na tom "dalekom" Zapadu. Pričala je i o tome kako kada neko čuje da je Jevrejka odmah pomisli da je ne znam koliko bogata, pričala mi je i o svojoj sestri prvakinji Narodnog pozorišta, našoj najvećoj aktivnoj balerini...
Tog aprila gradom su tutnjali još neki ko zna koji po redu protesti. Neki su smatrali da je Vučkara preinačio u svoju korist izbornu volju građana Srbije. Pravo na grad je možda i najstarije ljudsko pravo da se grad rekonstituiše u skladu s našim vlastitim željama. Da ga se takoreći pretvori u igralište naših vlastitih želja. Ali grad je samo pozadina za ovu priču. Jer ljubav je kako reče francuski mudrac komunizam udvoje, a njegov stariji kolega egoizam, a možda i autizam udvoje ili pak ljubav je kako reče jedna Vorholova ortakinja onda kad mi ne svrši u lice.
A Nevena je imala zaista predivno lice. Lice koje je sadržalo taj trezor, koje je u sebi nosilo taj grumen zlata, taj neverovatni skriveni dijamant, koji i predstavlja ono naše beskonačno ranjivo "ja" što je uvek uzdrhtalo u našem tako trošnom i tako konačnom telu.
I to lice činilo je da Neveni sve bude oprošteno. I blagi kultur-rasizam, i još neke ne preterano bitne stvari. Jer, Nevena je bila puna razumevanja za sve što diše oko nje, i bila je tako nežna da se činilo da joj se čak i pahuljice izvinjavaju.
Na kraju, tog 11. aprila rekla je i kako joj smeta što na svadbama ne može od narodnjaka da zapeva Ejmi, što mi je bilo onako malo smešno, ali sam bio "hladan kao Bog".
Kada mi je uzela broj telefona pomislio sam "ova devojka nije normalna", a onda...
Нема коментара:
Постави коментар