Piše: Rastko Ivanović
La
Rochefoucauld je
rekao da se ni sunce ni smrt ne mogu netremice gledati. Ali, ono što možemo je
da pevamo o njoj. I da na taj način, čuvamo sećanje na one koji nisu više među
nama. I komad, "Brodski/Barišnjikov", u režiji, Alvisa
Hermanisa, s velikim ruskim igračem na sceni, to, upravo, i čini.
Jer,
"Brodski/Barišnjikov", je na prvom mestu jedna predivna, lirska
meditacija, o smrti, u kojoj sam Barišnjikov ne igra, ali kada se kreće on to
čini kao da je sam Bog. Ali, to je i predstava, koja nas uči onoj najvažnijoj
lekciji, a to je, da ako zaboravimo, i mi sami ćemo biti zaboravljeni.
Jer,
jedina stvar koja daje smisao i oblik našim životima, jeste, upravo pamćenje.
Bilo da je reč o Brodskom, i njegovim stihovima, ili o nečem sasvim, sasvim
drugom.
Pozorište na Terazijama
(23. april 2017. godine)
(23. april 2017. godine)
Нема коментара:
Постави коментар