SKC RADIO

Početkom 2000ih još uvek su svi putevi vodili u SKC. Ovoga puta, u pitanju je bio radio ove legendarne institucije. Tu na ponovnom početku prolaska kroz našu tranzicionu faunu i floru, ovaj radio je funkcionisao kao eksteritorijalni deo ovog, mnogi bi rekli, mitskog mesta.

Po svemu, radio je odskakao u odnosu na dobar deo okolnosti, koje su bauljale u i oko SKC-a, a opet je bio seizmografski precizan zapis energija koje su kolale gradom u tom periodu. Ono što se odvijalo ispred mikrofona ovog radia, vrlo često je nalikovalo na čisto pulsiranje intenziteta. Pogotovo, u onim situacijama, kada bi se u kabini radia, za mikrofonom, sudarili Moskri Pajdoman i Gospodar Vremena.

Priče o bureku, masnim hedovima, bičarkama ili situacija, kada su Mikri, Eufrat i Moskri ispratili neke klinke, koje su prethodno pokupili, pošto su ove u etru tražile da im puste V.I.P ostaju prosto-naprosto neprepričljive. Ili, sekvenca kada je neformalni urednik Radia Pavle Stašić 45 minuta u krug vrteo stihove Olivera Nektarijevića, "mnogo više ljubavi je potrebno ui ovom gradcu koji tone tom po ton"...

Petnaest godina kasnije, dop je smenio spid, a radio i ine medije, gotovo u potpunosti Internet. Umesto "MCa koji sporo kao glista gmiže", obuli smo naše "patike za trčanje" i odlučili da u našoj snobovskoj borbi protiv snobizma kapitalizma protrčimo ne van nego samo i jedino kroz njega. Do konačne pobede!

(SZB, petak, 4. septembar 2019.)

MAJČIN GLAS

Sreda, 2. januar 2019. Svet je, kao i Bog, bio strahovito nem. Šta god da je dolazilo i šta god da se očekivalo, neminovno, se pretvaralo u - Ništa. Jer, Ništa i jeste savršeno budući da spram njega, samo i jedino stoji, upravo, Ništa. I onda u jednom trenutku na TV-u se ukazala Ona. Krenulo je sa "Zabranjenim gradom", a bile su tu i "Suze s ledom" i "Idi dok si mlad" i parčići naših pojedinačnih sudbina dovedeni su do tačke univerzalnog usijanja, do onog mesta na kome se kristalizuju sve naše pobede i svi naši porazi. Do onog mesta, kada nam ostaje samo da raširimo ruke kao da ponovo pokušavamo da zagrlimo odavno izgubljeno detinjstvo ili neku davno izgubljenu ljubav ili već nešto nalik tome do čega nas dovodi glas Svetlane Ražnatović, taj glas koji je okaljan grehom vlastite posebnosti, kao nijedan glas ni pre, a ni posle njega.

(SZB, Beograd, 2. januar 2019.)

ODAVNO MRTAV

Posni keks "Avala" koji se duboko umače u "Eurokrem", čaša tople koka kole, brundanje o tome koliko koga čeka robije. "Novogodišnja bajka" na RTS-u, božićna noć koja se pretvorila u američku, univerzalizam kao nešto za sve što se preobrazilo u globalizam kao vlast nad svime. Zatvorski dani teku sporo i dosadno bez cilja i bez smisla. Sramota i beda sahraniće me i pre nego što to učini zemlja. Jer, to je život moj. Od iluzija živimo, ali od njih i ginemo. A ja sam od ove moje, već odavno mrtav. 

(Beograd, 3. januar 2019)

ŽIVOT

Sve je nastalo na pepelu i krvi. Svaki je dokument civilizacije, istovremeno i dokument varvarstva. Apotekarski čisti cogito dobrano izbeljene Evrope to ne želi da shvati. Sve što mu ne odgovara on smešta na svoju perferiju. Tamo gde bujaju med i krv.

Zato je i Balkan nesvesno Evrope. Večito živo bure baruta. Skladište uvek dobrodošle krvi. Jer tamo gde se proliva krv, tu se nalazi realnost. Ali istorija je otpevala svoje. I sada se vratila. Na kratko. Bilo je to buđenje na blic.

Regionalni filmovi, regionalne produkcije, regionalna saradnja. Pišem ovo, uspavan terapijom, u zatvorskoj bolnici dana 29. novenbra 2018, dok u pozadini "zuji" regionalna serija "Pogrešan čovek". Poslastica za ljude bez života koji gledaju u ljude bez života.

Da li to što ovo pišem znači da imam bilo kakav život?

(29.11.2018.)

DEMOKRATIJA SADA

Hiljade slika rata, koje poput hiljade pacova rovare po mojoj glavi. Nica, London, Pariz, Minhen, Gvantanamo.

Nema pregovora o zapadnjačkom načinu života.

U ponedeljak ćemo se dogovoriti da se malo bavimo politikom, a u utorak ćemo u novom tržnom centru pogledati novi gladijatorski ep Ridlija Skota da bi u sredu zaboravili šta smo ono naumili u ponedeljak.

Demokratija kao takva, sada i ovde.

Ako smo protiv Putina onda je dozvoljeno biti samo za nekog uglađenog tehnokratu s obaveznom IT kacigom na glavi, koji će raditi isto sve što i Putin samo malko bolje.

Rusija, Francuska, Srbija, kada je alternativa u pitanju neke bitne razlike ni nema. Jer prava i istinska alternativa danas nije na meniju. Samo banane i pornografija. Jer to je nama naša vrla nova demokratija dala.

(subota, 17.novembar 2018)

IZGUBLJENI SAN

Zagledani i uspavani.
Melanholični i nostalgični.
Zaljubljeni u ono što nikad nije bilo, a tražimo ga u prošlosti.

Taoci jedne kulture, koja nas je sve smestila svuda i nigde.Taoci jednog sveta koji punom brzinom, s jednom ispumpanom gumom ubrzava u prazno. A kao da neki drugi pravac i postoji. Jer gotovo je sa snom. To je najbolji izraz za svaki pa i za američki san. Izgubljeno - propalo.

(29.11.2018.)

STRAH

Strah od sveta uvek je obligatorno vezan za strah od sebe. Strah od smrti kao strah od neostvarenog života. Grebemo i grizemo, ali noktima uvrek ostajemo prikovani za dno.

(29.11.2018.)