Početkom 2000ih još uvek su svi putevi vodili u SKC. Ovoga puta, u pitanju je bio radio ove legendarne institucije. Tu na ponovnom početku prolaska kroz našu tranzicionu faunu i floru, ovaj radio je funkcionisao kao eksteritorijalni deo ovog, mnogi bi rekli, mitskog mesta.
Po svemu, radio je odskakao u odnosu na dobar deo okolnosti, koje su bauljale u i oko SKC-a, a opet je bio seizmografski precizan zapis energija koje su kolale gradom u tom periodu. Ono što se odvijalo ispred mikrofona ovog radia, vrlo često je nalikovalo na čisto pulsiranje intenziteta. Pogotovo, u onim situacijama, kada bi se u kabini radia, za mikrofonom, sudarili Moskri Pajdoman i Gospodar Vremena.
Priče o bureku, masnim hedovima, bičarkama ili situacija, kada su Mikri, Eufrat i Moskri ispratili neke klinke, koje su prethodno pokupili, pošto su ove u etru tražile da im puste V.I.P ostaju prosto-naprosto neprepričljive. Ili, sekvenca kada je neformalni urednik Radia Pavle Stašić 45 minuta u krug vrteo stihove Olivera Nektarijevića, "mnogo više ljubavi je potrebno ui ovom gradcu koji tone tom po ton"...
Petnaest godina kasnije, dop je smenio spid, a radio i ine medije, gotovo u potpunosti Internet. Umesto "MCa koji sporo kao glista gmiže", obuli smo naše "patike za trčanje" i odlučili da u našoj snobovskoj borbi protiv snobizma kapitalizma protrčimo ne van nego samo i jedino kroz njega. Do konačne pobede!
(SZB, petak, 4. septembar 2019.)
