P.S. VOLIM TE

Piše. Rastko Ivanović

Smisao je isisan iz sveta. Ali sa tobom vreme postaje nosilac nade. Želim ti da te danas napadnu samo lepe stvari i da u ekstazi vidiš večnost u trenu. Bebo, lep dan želim.

(26.03.2018. | 14:42:33)

Jedva čekan da se vidimo, da izgorimo!!!

(26.03.2018. | 15:20:28)

Metafizika se gradila na pasivnoj mržnji prema životu na zemlji i svemu zemaljskom. Jedini način na koji je možemo prevazići i ostati verni ovozemaljskom, jeste da potvrdimo vreme, da živimo u njegovom toku. I zato ću ti sada reći najdublje reči koje ti imam reći. Volim te, bebo. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te, volim, volim, volim...

(26.03.2018. | 16:20:43)

Htenje je posvećeno konkretnim predmetima, a želja - onima kojih nikad nije dosta. I zato je najveća želja da uvek želimo. Da uvek dobijemo više onoga što već postoji. I zato sam ja tebe željan bebo. Bukvalno gorim. Topim se. U ekstazi sam. Joj, bebo. I da me upropastiš kao Vučić Srbiju i tada ću te želeti. Jer si ti moj maleni beskraj. I znaš kako ti lepo stoje one crvene cipelice, kako ti fino izduže nogu. Ali ti si u svemu fantastična i čarobna. I ne treba nam rat sa svojim cokulama krvavim. Meni trebaš samo ti. Bebo. Ti, ti, ti i ti.

(26.03.2018. | 16:30:33)

Bebo volim te i kad ličiš na reč melanholija i kad ličiš na reč sunce. I zato volim i ptice što spavaju u tvojoj duši ali i tvoje crvene cipelice. Bebo, raspinjem se, bukvalno se raspinjem zbog tebe. Znaš kako gorim. Jel znaš?

(26.03.2018. | 16:53:24)

Leptirice moja, moja nebeska senko, moj beskraju i buketu golubica. Volim i tvoje obraze, i tvoje lice, kosu, tvoje nežne ručice i tvoje majanske hramove, i tvoje noge, i tvoje usne što izvor su tvojih reka i što vulkan su tvoga tela. Tvoje usne u kojima su zgusnute krilatost zvezda i ona kometa. Joj, bebo nisi svesna šta mi radiš. Šta je ovo? Priključen sam na najjače. Nagaren sam na 200 volti. Ja gorim. Gorim od tih usana tvojih na koje kaplje zvezda. Jel uopšte znaš koliko si lepa i seksi? Bebo?

(26.03.2018. | 17:00:34)

Bebo, volim te!

(26.03.2018. | 17:01:13)

Kao što je rekao Robert Frost, “ljubav je neodoljiva želja da budeš neodoljivo željen.” A ti nisi ni svesna koliko te ja želim. I spreman sam da ti dam sve ključeve svoga bića i svoju prvu kao i svoju poslednju reč. Jer bebo ja te volim. VOLIM, VOLIM, VOLIM, VOLIM, VOLIM, VOLIM. Volim te svim svojim bićem do neba i nazad. I ako treba otvorio bih isto to nebo samo za tebe!

(26.03.2018. | 17:07:11)

Nevena, moja najdraža, volim te!

(26.03.2018. | 17:07:40)

Bebo, iz tebe zrače struje, iako si tako nežna. Molim te me opeci, molim te.

(26.03.2018. | 17:09:21)

Ti si moj opojni put mašte.

(26.03.2018. | 17:09:55)

Bukvalno ne mogu da dišem. Gorim, veruj mi. Nikad se ovako nisam osećao. Nikada. A i kako bih. Ti si za mene sve. Sve. Sve!

(26.03.2018. | 17:11:33)

Ti sve oneobičavaš. Zato što si SAVRŠENA!

(26.03.2018. | 17:13:45)

Ti si vatreni talas i divni cvet.

(26.03.2018. | 17:14:34)

Ti si moja sveobuhvatna Nevenijana.

(26.03.2018. | 17:17:18)

Nevena, volim te. Volim te! Volim te!! Volim te!!!

(26.03.2018. | 17:18:02)

Bebo, izvini molim te zbog svega ovoga. Ne smem ovo da ti radim. Ali bukvalno mi iskače srce iz grudnog koša. Bukvalno mi eksplodira miokard. I ne bi mi bilo žao sad ni da umrem u ovom plamenu ljubavi i strasti. Znaš kakvu želju u meni razgorevaš. Jel znaš? Pa ako je ljubav probni oblik besmrtnosti onda je to ovo. Bebo, bebo, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, VOLIM TE!!!

(26.03.2018. | 17:24:59)

Volim te!

(26.03.2018. | 17:25:14)

Stvarno te volim!

(26.03.2018. | 17:26:17)

Bebo moja, volim te! Izvini, molim te, ali ja te volim. Raspinjem se i volim te.

(26.03.2018. | 17:27:38)

Bebo, volim te!

(26.03.2018. | 17:31:34)

Nevena, ljubavi...

(26.03.2018. | 17:32:54)

Nevena ti si moje sve!

(26.03.2018. | 17:40:21)

Ja tako volim tvoj ručni zglob. On je za mene slika svetlih mučenja, ali i mračnih sladostrasti. Jer je on za mene čista suština poezije. I ja želim ludo da ga mazim.

(26.03.2018. | 17:43:10)

Život posvećen traganju za skrivenim svojstvom jedne Nevene.

(26.03.2018. | 17:44:32)

Nevena, najdraža moja, ja te ludo volim.

(26.03.2018. | 17:45:08)

Ti si za mene trajna želja u misao ili u ljubav, a ne ona kratkotrajna koja se završava izbacivanjem semena. Samo sam to želeo da ti kažem.

(26.03.2018. | 17:53:22)

Volim te!

(26.03.2018. | 17:54:47)

Samo nešto, molim te!

(26.03.2018. | 17:58:13)

Ti si vrt radosti zemaljskih i nezemaljskih i ja te ludo volim!!!

(26.03.2018. | 18:05:20)

Volim te!

(26.03.2018. | 18:05:40)

Ja Ema nisam tvoj sin, zapamti to. To možeš raditi s njim. Ja sam Nevenin pastuv.

(26.03.2018. | 18:10:23)

Šalim se, najdraža. Volim te.

(26.03.2018. | 18:11:00)

I kad ideš negde samo crvene cipelice da svi na kraju izginemo. Molim te!

(26.03.2018. | 18:12:55)

Znaš kako ti lepo stoje.

(26.03.2018. | 18:13:24)

Prava dama!

(26.03.2018. | 18:13:47)

Volim te!!!

(26.03.2018. | 18:13:58)

Zatamnjenje.

(26.03.2018. | 18:14:21)

Bebo, tu sam. I znaš šta? VOLIM TE!!!

(26.03.2018. | 19:03:25)

U Andersenovoj bajci, "Crvene cipelice", siromašna devojčica Karen obuva par magijskih cipela i ne prestaje da pleše. Kao što ni ja ne mogu da prestanem da zamišljam kako ti po oblacima plešeš u njima. Gotovo sigurno, najerotičniji prizor u mom dosadašnjem životu. I ako je Bog muškog roda, idol je sigurno ženskog. Molim ti se i klanjam, i naravno volim te! Hvala!

(26.03.2018. | 19:21:30)

Bože, kako si lepa!

(26.03.2018. | 19:23:31)

I seksi!

(26.03.2018. | 19:24:25)

I zavodljiva.

(26.03.2018. | 19:25:10)

Strela očiju, duboka tajna čela, rečitost grudi, zaklinjanje usana i smešak obraza i ta slatka čežnja čitavog bića. Nevena, najlepša žena na svetu, ikada igde!

(26.03.2018. | 19:28:27)

Bebo, obožavam te!

(26.03.2018. | 19:28:47)

Ne brini se. Mislim i na tebe i na tvoje crvene cipelice.

(26.03.2018. | 19:30:52)

Volim te!!!

(26.03.2018. | 19:31:09)

Bebo, ja samo na tebe mislim. Veruj mi. Volim te!

(26.03.2018. | 19:44:01)

Po ceo dan bih ljubio tvoju kožu meku poput papagajevog perja.

(26.03.2018. | 19:45:03)

Ma i celu noć!

(26.03.2018. | 19:45:39)

Bebo, sijaš!

(26.03.2018. | 19:45:57)

Metafizička monarhija Nevene Pavlović!

(26.03.2018. | 19:47:02)

Bebo, jel blistaš?

(26.03.2018. | 19:47:39)

Bebo, još uvek sam odvrnut na najjače!

(26.03.2018. | 19:48:29)

Bebo, ti si moja Utopija!

(26.03.2018. | 19:49:24)

Bebo, ti nemaš alternativa.

(26.03.2018. | 19:49:50)

Meni je i Velika Srbija mala. Samo si ti ta koja je Velika.

(26.03.2018. | 19:50:40)

Bebo, volim te!

(26.03.2018. | 19:51:00)

Bebo, hoćeš da izgorimo?

(26.03.2018. | 19:52:07)

Bebo, jel si u crvenim cipelicama?

(26.03.2018. | 19:52:42)

Bebo, jel imaš možda onu belu košulju na sebi. Znaš kako u tome prštiš.

(26.03.2018. | 19:54:48)

"Lud za Nevenom"

Režija: Rastko Ivanović
Glavna uloga: Nevena Pavlović


(26.03.2018. | 19:56:37)

Nevena Pavlović:
Devojka iz drugog sveta

(26.03.2018. | 19:57:24)

Naleteo sam na neke ljude koje i sama znaš i kao malo glumatao da me interesuje šta imaju da kažu a zapravo sve vreme mislio samo na tebe. I na crvene cipelice.

(26.03.2018. | 20:44:37)

Samo ti, ja i Vučkara držimo ovaj grad! 

(26.03.2018. | 20:45:40)

Bebo, ti si najlepši dar mora!

(26.03.2018. | 20:49:33)

Bebo, zbog tebe nebo dotičem čelom.

(26.03.2018. | 20:50:26)

Ti si divan bljesak puti, ali je tvoj duh taj koji je neuništiv.

(26.03.2018. | 20:54:20)

Sve što se trenutno odvija na sceni je mizerno u poređenju sa tobom

(26.03.2018. | 20:55:06)

I pored impresivnosti zbivanja na sceni ništa ne može da se meri sa tobom. Jer bebo ti si sam svemir.

(26.03.2018. | 21:27:00)

Voleo bih da ti jednom osušim kosu kao Sloba Miri.

(26.03.2018. | 21:27:38)

Bebo, nešto indiskretno: Jel si nežna prema svojim Majanskim hramovima dok se tuširaš?

(26.03.2018. | 21:28:41)

Bebo, nikad ne bih odustao od tebe nego sam onda otrčao po one glupe crteže. Za tebe bih se uvek borio do poslednjeg daha.

(26.03.2018. | 21:30:12)

Zbog tebe sam spreman da srdit poput metka putujem u borbu ako te neko dira,.

(26.03.2018. | 21:33:02)

Mislim da ti nisam dovoljno rekao danas koliko te volim. E pa volim te!

(26.03.2018. | 21:33:47)

Volim i one tvoje crvene patike.

(26.03.2018. | 21:34:14)

Volim da te gledam i dok jedeš na koktelima dok zamišljam kako me zagrizaš zubima kao te kanapee. To mi je naročito seksi da te takvu gledam.

(26.03.2018. | 21:35:34)

Mislim da malo gorim dok ovo pišem mada nisam baš na adekvatnom mestu

(26.03.2018. | 21:36:19)

Izvini što sam se malo zbunio 23. jula prošle godine tad sam shvatio koliko sam izgubio kompas za tobom.

(26.03.2018. | 21:37:29)

Čak te i sad dodirujem pogledom.

(26.03.2018. | 21:38:26)

Kad nam se oči dodiruju je li dan ili noć?

(26.03.2018. | 22:09:09)

Bebo, kako si?

(26.03.2018. | 22:09:57)

Tako volim tvoju misao, ali i tvoj kako si jednom rekla "bebeći mozak". I ono kad si rekla na "Olimpu", "Joj, ovoj teti ispala sika". To je sve tako lepo, provokativno i uzbudljivo.

(26.03.2018. | 22:13:14)

Glas je priroda. Zato toliko i volim tvoj glas. Žao mi je što mi slušalica sinoć nije bila na uhu pa te nisam čuo. Nažalost. Al bitno je da sve gori. I da me ni ova kiša ne hladi. Idemo i protiv bezumnog osmeha ovog sveta i protiv svega drugog. Bebo, volim te. Grad je naš, bebo. Grad je naš! Grad je naš!

(26.03.2018. | 22:17:26)

Ovaj grad mora biti igralište tvojih želja ili neće ni preživeti. U suprotnom, on nema budućnost. Budućnost koja je uvek već zastarela. Jer, bebo, samo je jedna stvar večna. Ti!

(26.03.2018. | 22:20:28)

Izvini što ću ovo reći, ali ja tako volim tvoju tibu. Tvoj slatki, mali trbuščić. Koji je tako savršen, kao što je savršeno sve na tebi.

(26.03.2018. | 22:23:10)

A tek tvoji prsti. Kad bi znala kol'ko tek njih volim.

(26.03.2018. | 22:23:56)

Pa ono kad zaplješćeš ručicama kao kakva devojčica. Znaš kako to tek volim. Evo bukvalno ne znam gde sam koliko me sažiže vatra, koliko me sažiže plamen tvoje lepote.

(26.03.2018. | 22:25:48)

Nevena, moje srce, moja duša, moja lepoto, moje Sve. Volim te!

(26.03.2018. | 22:26:52)

 

P.S. Volim te

https://sveoneveni.blogspot.rs/

ŽIVOT

 

Piše: Rastko Ivanović

Hiljadama godina vreme se shvatalo kao zagonetna stvar koju niko nikad neće shvatiti. U stvari niko osim Boga. Samo Bog je mogao vešto da kontroliše vreme da bi njime mogao da se bavi, i pored drugih poslova. Da ide u prošlost i putuje u budućnost.

Vreme je najveća zagonetka u svemiru. Ono je svuda oko nas, a pritom je nepojmljivo. Vreme je paradoks. Naučnici su dugo maštali da budu gospodari vremena.

Baš kao što i ljudi barem ponekad pokušavaju da budu gospodari svoje vlastite sudbine. Ali da li je to uopšte moguće? Ili je sve već unapred određeno to jest determinisano. Nekada je argument u prilog ovoj potonjoj tezi bio naš svemogući Bog. Ali otkako je i On okačio tablu s natpisom da Ga više ne uznemiravamo nama kao da je izvučen tepih ispod nogu. Kao da smo se sasvim iznenada obreli u jednom svemiru koji je prema nama posve ravnodušan.

Ali poslednjih godina kao da u vazduhu osećamo jedno potpuno novo iskustvo života. Jednu posve novu percepciju koja probija dosad dominantne linearne narative naših života. Život se naime sada pred nama ukazuje kao kakav mnogostruki protok. Slučajnost i alternativne verzije stvarnosti postale su ključne činjenice našeg vremena. Život doživljavamo ili kao niz višestrukih uvek paralelnih sudbina ili kao različite verzije jedne te iste priče koje se neprekidno ponavljaju.

Ne vidimo li to uostalom u čitavom nizu filmova od "Slepe šanse" ili "Dvostrukog života Veronike" Kišlovskog pa sve do "Vrata sudbine" ili Tikverove "Trči Lola trči".

Čak i ozbiljni istoričari danas objavljuju svoje virtuelne povesti pišući kako su u Kromvelovoj pobedi nad Stjuartima ili u američkom ratu za nezavisnost ključnu ulogu imale često puke slučajnosti.

Na taj način kao da nam je prošlost postala jednako neizvesna kao i budućnost. Ili drugim rečima svi ti potencijalni ishodi nisu nestali već su nastavili da poput kakve sablasti progone ovu našu "istinsku” stvarnost priskrbljujući joj status krajnje lomljivosti i isto tako krajnje otvorenosti.

Svi oni događaji koji se nisu odigrali a mogli su sve ono što je moglo da bude ali ipak nije i sve one reči koje su ostale neizgovorene titrajući negde na samom vrhu našeg jezika nisu iščilele već su zapravo nastavile da egzistiraju u jednoj vrsti virtuelnog stanja preteći da pređu u stanje aktualnosti i ukrste se s našom sadašnjošću čineči je nepostojanom i uvlačeći je u vrtlog onog lavirintskog vremena.

A to je vreme koje egzistira na osnovu one Ničeove moći lažnog. Moći koja je uostalom i osnova same umetnosti. I ta moć čini da virtuelno podriva moć aktuelnog vremena neretko uvlačeći i samu našu sadašnjost u vrtlog prošlosti. Ali u tom vrtlogu, u tom gotovo pa vremeplovu nije cilj u prizivanju samog sećanja kao takvog već u proživljavanju tog jednog toliko priželjkivanog delića prošlosti. Delića koji je gotovo kao po nekom nepisanom pravilu uvek vezan za ljubav. I zato smo mi plivali i plivano i uvek ćemo plivati oko tog jednog trenutka oko kog se zatvara čitav naš život. Jer to je nepokvarivi i nedodirljivi trenutak koji iskri kao sam dijamant u našem narečenom lavirintu vremena.

U mojoj priči taj dijamant je bila jedna žena. Žena koja je ušetala u moj život iznenada poput vetra unoseći u njega radost i pretvarajući nestvarno u stvarno a nemoguće u ono moguće. Žena koja je volela da sanja o drugom vremenu i o drugim vrstama vremena. Žena koja je bila istovremeno nežna poput trske i snažna poput sekire koja je lomila zaleđeno more u meni.

Bila je heroina ne samo mog već i svačijeg života osim svog vlastitog. I uvek je plela neke nove uvek iznova zanimljive priče koje su me neprekidno uveravale da ne postoji realnost izvan već naprotiv samo unutar iluzije.

U svakom trenutku stvarala je neke nove posve imaginarne slike beskrajno superiorne da bi mogle da egzistiraju u ovoj našoj "paloj" realnosti.

Jer u jednoj sadašnjosti koja boluje od nepovratne neuhranjenosti one produktivne imaginacije ona je bila upravo to. Anđeo nekih boljih stvari. Anđeo neke bolje mašte. Anđeo neke bolje imaginacije.

I zato sam je toliko i voleo makar ljubav bila samo simulakrum svega onoga što su svakoliki pesnici i pisci ikad napisali o njoj.

A biti pored Nevene upravo je značilo živeti u nekoj uzbudljivoj knjizi.

I zato Nevena beskrajno hvala.

I izvini zbog svega.

https://sveoneveni.blogspot.rs/

PRIJATELJ SAM, DAKLE POSTOJIM

Piše: Rastko Ivanović

Grčka poslovica kaže: Jedino žene koje su isprale oči suzama, mogu da vide stvari jasnije. A ponekad to važi čak i za muškarce. Večeras ja sam svoj okean isplakao. I to što mi je teško ne znači da ne treba da razgovaramo ili da se ne pozdravljamo. Jer ponekad će nedostajati i reči da se opiše katastrofa, ponekad će vladati i oskudica kada treba izraziti zaprepašćenost. Ali i tada kao i bilo kada ti ćeš moći da me pozoveš i ja ću za tebe uvek biti tu. I to je jedino sigurno. Jer jedino je prijateljstvo to koje budi nadu, koje budi ushićenje tom nekom budnošću koja će prevazići čak i smrt. Jer prijatelj sam dakle postojim. A ako mi neko znači koliko ti meni onda za njega ja uvek moram da budem tu do samog kraja. Jer ti jesi uslov moje imanencije i bez tebe ja nikada ne bih bio ja. I zato ćeš kod mene uvek imati i pruženu ruku kao i otvoreno srce. Pozdrav moja najdraža sestrice. Volim te. Vidimo se!!!

(19.03.2018)

https://sveoneveni.blogspot.rs/