Piše: Rastko Ivanović
Glas je mrlja i ljaga, uvek smo već izbačeni iz raja glasovne čistote, padamo zbog glasa, naš je glas uvek obeležen grehom naše jedinstvenosti. Glas velike meksičke pevačice, rođene u Kostariki, Čavele Vargas bio je grub i pomalo šaputav, nimalo stilizovan, niti muzički uglađen. Ali bio je to glas ispunjen strašću. Neutaživim apetitom za životom. Glas, koji je funkcionisao kao plejbek zanemelog naroda, i još mnoga toga drugog. To jest, svega onog, neukrotivo drugog. Bilo da je reč o sirotinji ili drastično drugačijoj seksualnosti. Bio je to, konačno, glas žene čiji su život i delo predstavljali praznik ni iz čega, i žalost nad svime, a dokumentarac, rediteljskog para Gand-Kjui, to u pamalo impresionističko-eliptičnom, maniru, izvanredno beleži.
Нема коментара:
Постави коментар