Piše: Rastko Ivanović
U periodu burne i aktuelne istorije mit je dominirao filmom kao njegov imaginarni sadržaj. Proteran iz stvarnog neumoljivom silom istorije, mit je svoje prirodno utočište našao na filmu.
Danas sama istorija osvaja film upravo po istom ovom scenariju. Jer nije li sama istorija postala naš davno izgubljeni mit? Bioskop je u jednom trenutku postao naš novi Šartr, mesto našeg kolektivnog uznesenja i kult koji u vremenu pre pojave televizije nije imao konkurenciju u borbi za naše snove.
Tako smo zahvaljujući filmu upoznali London, Pariz i Njujork kao i mnoge druge gradove i zemlje. Mačevali smo se sa rimskim legionarima, vitlali noževima u mračnim sokacima, pušili opijum u Hong Kongu, bežali iz zatvora i bukagija, susretali duhove ali i posetioce iz svemira, plesali sa Fredom Asterom i Džindžer Rodžers, bežali pred Napoleonom i Staljinom i ubili Hitlera. U “Prokletnicima” Kventina Tarantina.
Jer film nije ogledalo naše stvarnosti već mašina koja učestvuje u samom konstituisnju našeg pogleda na svet. Ne vidimo li to upravo najbolje iz Tarantinovih filmova?
Jer u njima “realnost” i fantazija su neraskidivo ispreplitani i stopljeni u jedno. Danas kada možemo da iskusimo samo dobro pripremljenu realnost, kao u montiranim ratnim snimcima i rijaliti TV programima, mi nismo u stanju da razlučimo šta je stvarno a šta je zapravo fikcija. Igrajući se sa ovom idejom, Tarantino mešajući popularne reference i slike sa realnošću, stvara mešavinu koja prerasta u realnost po sebi u tom procesu. Na taj način on se i razračunava kroz vlastite fantazije sa fantazijama koje su služile izgradnji američkih nacionalnih mitova.
Ne vidimo li to i u njegovom devetom igranom ostvarenju, filmu, "Bilo jednom u Holivudu"?
U središtu pažnje je lik apokrifnog glumca Rika Daltona koji je prekinuo uspešnu TV karijeru i sada je na nizbrdici i igra uglavnom negativce u gostujućim rolama popularnih TV serija, te mu se već smeši avantura odlaska u Italiju na snimanje špageti vesterna. U kući do njegove žive, Roman Polanski i Šeron Tejt, braćni par koji se nalaze na usponu ka vrhu Holivuda. A nedaleko odatle se mota mensonovska banda hipika.
Tarantino je snimio film iz 4 čina. Prva tri su smeštena u par februarskih dana a četvrti u jednom letnjem koji će prerasti u noć Mensnovog masakra.
I Tarantino perfektno hvata duh epohe. Epohe, u kojoj dolazi do rađanja jednog sveta koji možda nije bio hrabar i vrli, ali je bio ambiciozan i spreman da menjajući sebe promeni i sve drugo.
Naime, bežeći od "terora realnosti" definisanog hladnoratovskom zategnutošću, imperijalističkom ohološću i malograđanskom samodovoljnošću, berserkeri kontrakulture 60-ih godina su , "goli u sedlu", kretali u pohode na dve oblasti. Onu interstelarnu, visoko gore, i onu intrapsihičku sakrivenu iza primordijalnih dubina svakog bića. Simbol revolucije koji nije više bajonet nego cvet, ne rat nego obljuba, ne marš i himna već rok muzika bili su obeležlje epohe koja ne proriče neki bolji svet tamo i tada, nego ga hoće ovde i sada i spremna je da postane uživanje. Ali ako bi se uživanje ostvarilo u onom obliku u kakvom ga hoće želja, mogla bi se dići u vazduh čitava civilizacija. Što nas vraća na gnusno lice Mensonove hipijevske bande. I tu se javlja ponovo Tarantinova magija bioskopa, ljubavna veza sa filmom, koja će ponovo zaživeti kada se činilo da je oluja bezumlja prekrila filmske snove istorijskim noćnim morama.
Jer Tarantinov film, pored izvanrednih nagoveštaja horora i trilera, je pre svega bajka, koja spaja fakte i fikciju, stvarne ličnosti i izmišljene likove, pa je teza sledeća ako su ti likovi fiktivni onda se istorija ne mora odigrati onako kako je išla. Jer, nije li dovoljan jedan pogled na lik Margot Robi kao Šeron Tejt, da bismo shvatili da je upravo ona to kipuće svetlo obećanja ljubavi i pobunjene plodnosti života, kao prizivajuće stvorenje svetlosti. Iste one koja odbija da umre u tmini bioskopske sale.
Jer šta je film, ako ne upravo to. Svetlo u tami.
Voleli ga ili ne "Bilo jednom u Holivudu" je najbolji mogući dokaz zašto je to tako.
Once Upon a Time in... Hollywood
Režija i scenario: Kventin Tarantino
Uloge: Leonardo Di Kaprio, Bred Pit, Margo Robi
Direktor fotografije: Robert Ričardson
Godina proizvodnje: 2019
Trajanje: 161 minut
Distributer: Con Film
