DIVLJI U SRCU

Bio je to, utorak, 18. jul 2017. godine, kada smo se Nevena, Marija i ja dogovorili da sutradan pogledamo Linčov klasik, „Divlji u srcu“, na letnjoj pozornici Bioskopa Zvezda.

Međutim, Nevena nikako nije bila sigurna da li je gledala ovaj Linčov film. Iako isti kao da je govorio baš o njoj.

Jer u njegovom središtu bili su likovi, koji su nekako ostali zarobljeni u svojim, vlastitim privatnim fantazijama. I ono što ih je karakterisalo je bila činjenica da oni nikako nisu želeli da odrastu.

Glavni ženski lik Lula mislila je da je dovoljno samo da zapucketa štiklicama i da će se u stilu jedne Doroti iz Oza odmah obreti kući.

Ali povratka kući nikako nije bilo. Jer je jedina kuća, koja je još uvek postojala bila kuća njene vlastite imaginacije.

Imaginacije, koja je štitila od svih zala tako često okrutne svakodnevice. Imaginacije, koja je štitila od vremena, u kojem je istorija neprekidno oblizivala krvave uglove svojih, vlastitih usana. I imaginacije, koja joj je omogućavala da postane svesna da je kadra i za ono za šta nije znala da je, uopšte, kadra.

I zato je vreme koje je filmski gledalac provodio u Lulinom društvu bilo vreme same utopijske imaginacije.

Baš kao što je to bilo i vreme, koje bi neko proveo u društvu same Nevenice.

Jer, nalik na lik koji u ovom filmu glumi Šeril Li, Nevena je bila sama vila. I to ona, vrhovna vila. A one ne znaju za godine. Jer su one večno mlade.

I baš zato, ako je poezija bila pokušaj utvrđivanja večite mladosti u jednom jeziku, onda je Nevena, shodno tome, bila pokušaj utvrđivanja večite mladosti u jednoj ženi.

I sve izvan toga, pripadalo je svetu činjenica. A one su samo interesantne jedino za policajce, matičare i mrtvozornike.

Mene su nasuprot njima, uvek više privlačile obmane, samoobmane, zablude i, naravno, sama maštanja.

A Nevena je bila maštarka. I zato sam je toliko i voleo.

Jer, pored nje, mašta kao pokušaj skoka motkom izvan granica ovoga sveta, dolazila je do svog punog izražaja.

I jedino što nas je moglo trgnuti iz nje bila je, svakako, sama smrt.

Te srede, 19. jula 2017. godine, javila mi se Nevena i rekla mi kako je, Marijinom ocu, iznenada, teško pozlilo.

Nevena, Marija i ja, nikad nismo zajedno pogledali klasik, Dejvida Linča, film, „Divlji u srcu“.      

http://fluidnizivot.blogspot.com/2017/05/tvin-piks_31.html

http://fluidnizivot.blogspot.com/2017/05/zamisljena-zajednica-tvin-piks.html

http://fluidnizivot.blogspot.com/2017/06/no-hay-banda.html http://fluidnizivot.blogspot.com/2017/08/nema-povratka-domu.html