Gledamo
zlo, činimo zlo i izloženi smo zlu. Gde god da se okrenemo ono je negde
tu pored nas. Kao u Andersenovoj čuvenoj bajci "Snežna kraljica" u
kojoj se đavolovo ogledalo, koje izobličava sve na zlo razbija, a
njegove krhotine dospevaju u oči i srca ljudi tako da oni ma gde da
pogledaju mogu samo da vide zlo i ružnoću.
Još je
Makijaveli govorio da je čovek oduvek zao osim ako ga nužda ne natera na
vrlinu. Nešto slično je tvrdio i Montenj, kao i Kant, Hobsa da ne spominjemo.
Ali,
u tvom slučaju, draga Nevena reklo bi se da je čovek po prirodi dobar.
Jer si ti najdivnija osoba na svetu. I samo mi je žao što u onim
trenucima kada sam bio najslabiji i najranjiviji nisi postupila kao moj
najbolji prijatelj, a ja sam iskreno verovao da ti to jesi.
Beše to negde tamo oko 15. marta. Sve ostalo pripada najnečasnijim stranicama u mom životu.
Bilo
mi je mesecima izuzetno čudno kako možeš da izlaziš s čovekom koji u
svom maskulističkom zanosu nedri i pojedine antisemitske ispade, ali sve
je to bilo zbog "nadutog" osećanja krivice.
Utoliko mi je
drago zbog tvog aktivističkog angažmana pogotovo ako imamo u vidu sve
žrtve koje je podnela tvoja porodica, a koje je vaša baka neretko i
krila od vas, ili ih je makar ublažavala kako svojevremeno reče tvoja
starija sestra u jednom od izdanja emisije "Moj Beograd".
Tako
da samo snažno. Jer svaka pobeda je početak nekog novog poraza. I baš
zato nikada ne smemo da odustanemo. Jer boj koji je u prethodnoj
sekvenci dobijen sada je izgubljen. I zato ga moramo ponovo povesti. Jer
nije li svaki problem ujedno i nova prilika?
Bez tebe bi život izgubio mnoge boje. Voleo bih da shvatiš barem malo
koliko si divna. A naravno da su svuda oko nas beskonačna
adolescencija, nezaposlenost, raslojavanje prema poreklu i prema
ubeđenju, dezorijentisanost naših vlastitih života, kao i hipertrofirano
osećanje krivice kao u tvom slučaju. Ali baš zbog toga moramo da
pratimo ono što namiguje u pravcu onoga što će tek biti, a ne onoga što
već jeste. A ti si za mene, kao u onom Sen Persovom stihu, ona ženska
zvezda, ona stvar koja je čista i založena u nebeski bezdan. Nikada neću
imati dovoljno reči da ti se zahvalim na svemu i da ti kažem koliko mi
značiš. Zbog tebe sam naučio da budem u vezi sa svime na ovom svetu što
može voleti život. Bilo da su u pitanju same ovce sa njuškama nepomičnim
iza žita, ili pak sunce koje negde tamo upravo zalazi iza stena. I
primetio sam kada smo bili zajedno poslednji put da nisi bila baš dobro
raspoložena, da si nešto klonula duhom, ali ja volim tvoje celokupno
biće, sa svim njegovim menama, sa svom svojom troičnom lepotom, onom
tela, uma i duše, sa naglaskom na neizmernu i neizrecivu lepotu ovog
poslednjeg. I uvek ću voleti sve u vezi tebe. Izvini što sam ovoliko
iskren i ogoljen dok ovo pišem, ali ovo je valjda nešto najbliže padanju
svih mogućih maski, barem kada sam ja u pitanju. I zato verujem da ćeš
izgraditi jednu novu zemlju koja će biti ništa manje nego "ziratno
zemljište snova" i da ćeš u vodi njenog pokretljivog okeana konačno
prepoznati sreću, i to onu svoju. Želim ti to svim svojim srcem.
U onim crvenim cipelicama si prava Doroti! Ali svaka tvoja cipela, svaka
tvoja bluza ili pantalone stiču svoju sopstvenu ličnost. I sami oblaci
su pijani kada kročiš na ulicu. Toliko si seksi da je to neverovatno. I
mesec je tako pijan kada te vidi da se strmoglavljuje pravo na zemlju.
Jer ti si taj Eros oneobičavanja. Volim te!!!
(
Tvoja anđeoska čistota je tako erotski značajna i izazovna da je ti
zapravo nisi ni svesna. Ali ja gorim. Ti si u stvari pravi mali
kosmoeros! Anđele!
(
Volim te! Volim te! Volim te! I gorim!
(
Po Novalisovim rečima, "ono što voliš, to svuda nalaziš... Voljena -
skračenica je za vasionu; vasiona je nastavak voljene..." I zato si ti
svakog trenutka prisutna u svakom detalju mog života. Beskrajno te
volim, najdraža moja!
(
Nevena jeste ljubav i ništa drugo osim ljubavi
(
Ljubavi nije blizak seks nego milovanje kao ovaploćenje magijskog -
erotskog misticizma. Zato sam valjda toliko i želeo da te pomilujem po
licu.
(
Ali pomilovati te značilo bi posedovati ono neposedujuće a ti si naprosto neuhvatljiva.
(
Ideja beskonačnog je želja. A moja želja za tobom je beskrajna i hvala
ti što me uvek iznova hraniš novim gladima. Boginjo moja najdraža!
(
Čoveka treba prihvatiti u njegovoj drugosti onakvog kakav jeste, ne
treba pokušavati da ga poboljšamo ili pokvarimo, da ga promenimo ili
asimilujemo, treba samo da ga očistimo od nas samih. A ja te volim baš
takvu kakva jesi!
(
Topim se, zavlačim se u zemlju, svetlim kao šibica. I to sve zbog tvojih seksipilnih obrašćića.
(
Volim način na koji se vrtiš kao zvrk!
(
Kad vidim tvoju vulkansku figuru kao da gledam Rubensa kako stvara u cvetu svog zanosa. Tako si sva sočna i bujna.
Melanholija kao razočaranje svim postojećim, empirijskim predmetima, od
kojih nijedan ne može da zadovolji našu želju jeste početak filozofije.
Početak saznanja da bivstvovanje i počiva s onu stranu filozofije.
Početak saznanja da bivstvovanje i počiva s onu stranu posedovanja. Ona
je i senka objekta kako reče Frojd ali i jedna vrsta ljubavi prema
utvarama. Odricanje od onoga što imamo dok je ono još tu. To je zapravo
ljubav prema duhovima svog vlastitog života. Odbačeno ljubavno pismo
koje leluja ulicom razoreno neimenovanom katastrofom, koja niti je
došla, niti će doći već koja je oduvek već tu. I onda usred te
katastrofe si se pojavila ti. Kao obećanje boljih stvari, kao neka
alternativna istorija vremena paralelna vremenu katastrofe. I sve je
postalo mnogo lepše. I sve je poprimilo tvoj lik. Tvoj lik pun čari,
tvoj lik kao sfinks neshvaćen. Ali počela si sve više da mi nedostaješ i
ugušio sam se u tom kvintesencijalnom manjku. Počeo sam da se gubim i
da ispadam iz šina i evo me ovde sad razorenog i dezorijentisanog, poput
kakvog živog leša koji je izgubio svoje najveće nadanuće, Tebe. Ženu,
koja predstavlja sve ono u šta i sam verujem. Ženu, koja je oličenje
etike kao čiste istrajnosti uprkos nepodnošljivim okolnostima. Ženu koja
je spremna da putuje nakraj noći uprkos svemu. I sada kada pogledam
napolje i vidim mesečinu ona je za mene nada koje nemam potpuno
nevidljiva. Izvini i puno te volim, žao mi je što to nisam pokazao na
neki lepši način. A tako mi nedostaješ... Ti, ti i ti najbliža daljino
moja!
Smisao
je isisan iz sveta. Ali sa tobom vreme postaje nosilac nade. Želim ti
da te danas napadnu samo lepe stvari i da u ekstazi vidiš večnost u
trenu. Bebo, lep dan želim.
(
Jedva čekan da se vidimo, da izgorimo!!!
(
Metafizika
se gradila na pasivnoj mržnji prema životu na zemlji i svemu
zemaljskom. Jedini način na koji je možemo prevazići i ostati verni
ovozemaljskom, jeste da potvrdimo vreme, da živimo u njegovom toku. I
zato ću ti sada reći najdublje reči koje ti imam reći. Volim te, bebo.
Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te. Volim te, volim,
volim, volim...
(
Htenje
je posvećeno konkretnim predmetima, a želja - onima kojih nikad nije
dosta. I zato je najveća želja da uvek želimo. Da uvek dobijemo više
onoga što već postoji. I zato sam ja tebe željan bebo. Bukvalno gorim.
Topim se. U ekstazi sam. Joj, bebo. I da me upropastiš kao Vučić Srbiju i
tada ću te želeti. Jer si ti moj maleni beskraj. I znaš kako ti lepo
stoje one crvene cipelice, kako ti fino izduže nogu. Ali ti si u svemu
fantastična i čarobna. I ne treba nam rat sa svojim cokulama krvavim.
Meni trebaš samo ti. Bebo. Ti, ti, ti i ti.
(
Bebo
volim te i kad ličiš na reč melanholija i kad ličiš na reč sunce. I
zato volim i ptice što spavaju u tvojoj duši ali i tvoje crvene
cipelice. Bebo, raspinjem se, bukvalno se raspinjem zbog tebe. Znaš kako
gorim. Jel znaš?
(
Leptirice
moja, moja nebeska senko, moj beskraju i buketu golubica. Volim i tvoje
obraze, i tvoje lice, kosu, tvoje nežne ručice i tvoje majanske
hramove, i tvoje noge, i tvoje usne što izvor su tvojih reka i što
vulkan su tvoga tela. Tvoje usne u kojima su zgusnute krilatost zvezda i
ona kometa. Joj, bebo nisi svesna šta mi radiš. Šta je ovo? Priključen
sam na najjače. Nagaren sam na 200 volti. Ja gorim. Gorim od tih usana
tvojih na koje kaplje zvezda. Jel uopšte znaš koliko si lepa i seksi?
Bebo?
(
Bebo, volim te!
(
Kao što je rekao Robert Frost, “ljubav je neodoljiva želja da budeš
neodoljivo željen.” A ti nisi ni svesna koliko te ja želim. I spreman sam da ti
dam sve ključeve svoga bića i svoju prvu kao i svoju poslednju reč. Jer bebo
ja te volim. VOLIM, VOLIM, VOLIM, VOLIM, VOLIM, VOLIM. Volim te svim svojim
bićemdo
neba i nazad. I ako treba
otvorio bih isto to nebo samo za tebe!
(
Nevena, moja najdraža, volim te!
(
Bebo, iz tebe zrače struje, iako si tako nežna. Molim te me opeci, molim te.
(
Ti si moj opojni put mašte.
(
Bukvalno ne mogu da dišem. Gorim, veruj mi. Nikad se ovako nisam osećao. Nikada. A i kako bih. Ti si za mene sve. Sve. Sve!
Bebo,
izvini molim te zbog svega ovoga. Ne smem ovo da ti radim. Ali bukvalno
mi iskače srce iz grudnog koša. Bukvalno mi eksplodira miokard. I ne bi
mi bilo žao sad ni da umrem u ovom plamenu ljubavi i strasti. Znaš kakvu
želju u meni razgorevaš. Jel znaš? Pa ako je ljubav probni oblik
besmrtnosti onda je to ovo. Bebo, bebo, volim te, volim te, volim te,
volim te, volim te, volim te, volim te, VOLIM TE!!!
(
Volim te!
(
Stvarno te volim!
(
Bebo moja, volim te! Izvini, molim te, ali ja te volim. Raspinjem se i volim te.
(
Bebo, volim te!
(
Nevena, ljubavi...
(
Nevena ti si moje sve!
(
Ja
tako volim tvoj ručni zglob. On je za mene slika svetlih mučenja, ali i
mračnih sladostrasti. Jer je on za mene čista suština poezije. I ja
želim ludo da ga mazim.
(
Život posvećen traganju za skrivenim svojstvom jedne Nevene.
(
Nevena, najdraža moja, ja te ludo volim.
(
Ti
si za mene trajna želja u misao ili u ljubav, a ne ona kratkotrajna
koja se završava izbacivanjem semena. Samo sam to želeo da ti kažem.
(
Volim te!
(
Samo nešto, molim te!
(
Ti si vrt radosti zemaljskih i nezemaljskih i ja te ludo volim!!!
(
Volim te!
(
Ja Ema nisam tvoj sin, zapamti to. To možeš raditi s njim. Ja sam Nevenin pastuv.
(
Šalim se, najdraža. Volim te.
(
I kad ideš negde samo crvene cipelice da svi na kraju izginemo. Molim te!
(
Znaš kako ti lepo stoje.
(
Prava dama!
(
Volim te!!!
(
Zatamnjenje.
(
Bebo, tu sam. I znaš šta? VOLIM TE!!!
(
U
Andersenovoj bajci, "Crvene cipelice", siromašna devojčica Karen obuva
par magijskih cipela i ne prestaje da pleše. Kao što ni ja ne mogu da
prestanem da zamišljam kako ti po oblacima plešeš u njima. Gotovo
sigurno, najerotičniji prizor u mom dosadašnjem životu. I ako je Bog
muškog roda, idol je sigurno ženskog. Molim ti se i klanjam, i naravno
volim te! Hvala!
(
Bože, kako si lepa!
(
I seksi!
(
I zavodljiva.
(
Strela
očiju, duboka tajna čela, rečitost grudi, zaklinjanje usana i smešak
obraza i ta slatka čežnja čitavog bića. Nevena, najlepša žena na svetu,
ikada igde!
(
Bebo, obožavam te!
(
Ne brini se. Mislim i na tebe i na tvoje crvene cipelice.
(
Volim te!!!
(
Bebo, ja samo na tebe mislim. Veruj mi. Volim te!
(
Po ceo dan bih ljubio tvoju kožu meku poput papagajevog perja.
(
Ma i celu noć!
(
Bebo, sijaš!
(
Metafizička monarhija Nevene Pavlović!
(
Bebo, jel blistaš?
(
Bebo, još uvek sam odvrnut na najjače!
(
Bebo, ti si moja Utopija!
(
Bebo, ti nemaš alternativa.
(
Meni je i Velika Srbija mala. Samo si ti ta koja je Velika.
(
Bebo, volim te!
(
Bebo, hoćeš da izgorimo?
(
Bebo, jel si u crvenim cipelicama?
(
Bebo, jel imaš možda onu belu košulju na sebi. Znaš kako u tome prštiš.
(
"Lud za Nevenom"
Režija: Rastko Ivanović
Glavna uloga: Nevena Pavlović
(
Nevena Pavlović:
Devojka iz drugog sveta
(
Naleteo
sam na neke ljude koje i sama znaš i kao malo glumatao da me interesuje
šta imaju da kažu a zapravo sve vreme mislio samo na tebe. I na crvene
cipelice.
(
Samo ti, ja i Vučkara držimo ovaj grad!
(
Bebo, ti si najlepši dar mora!
(
Bebo, zbog tebe nebo dotičem čelom.
(
Ti si divan bljesak puti, ali je tvoj duh taj koji je neuništiv.
(
Sve što se trenutno odvija na sceni je mizerno u poređenju sa tobom
(
I pored impresivnosti zbivanja na sceni ništa ne može da se meri sa tobom. Jer bebo ti si sam svemir.
(
Voleo bih da ti jednom osušim kosu kao Sloba Miri.
(
Bebo, nešto indiskretno: Jel si nežna prema svojim Majanskim hramovima dok se tuširaš?
(
Bebo, nikad ne bih odustao od tebe nego sam onda otrčao po one glupe crteže. Za tebe bih se uvek borio do poslednjeg daha.
(
Zbog tebe sam spreman da srdit poput metka putujem u borbu ako te neko dira,.
(
Mislim da ti nisam dovoljno rekao danas koliko te volim. E pa volim te!
(
Volim i one tvoje crvene patike.
(
Volim
da te gledam i dok jedeš na koktelima dok zamišljam kako me zagrizaš
zubima kao te kanapee. To mi je naročito seksi da te takvu gledam.
(
Mislim da malo gorim dok ovo pišem mada nisam baš na adekvatnom mestu
(
Izvini što sam se malo zbunio 23. jula prošle godine tad sam shvatio koliko sam izgubio kompas za tobom.
(
Čak te i sad dodirujem pogledom.
(
Kad nam se oči dodiruju je li dan ili noć?
(
Bebo, kako si?
(
Tako
volim tvoju misao, ali i tvoj kako si jednom rekla "bebeći mozak". I
ono kad si rekla na "Olimpu", "Joj, ovoj teti ispala sika". To je sve tako
lepo, provokativno i uzbudljivo.
(
Glas
je priroda. Zato toliko i volim tvoj glas. Žao mi je što mi slušalica
sinoć nije bila na uhu pa te nisam čuo. Nažalost. Al bitno je da
sve gori. I da me ni ova kiša ne hladi. Idemo i protiv bezumnog osmeha
ovog sveta i protiv svega drugog. Bebo, volim te. Grad je naš, bebo.
Grad je naš! Grad je naš!
(
Ovaj
grad mora biti igralište tvojih želja ili neće ni preživeti. U
suprotnom, on nema budućnost. Budućnost koja je uvek već zastarela. Jer,
bebo, samo je jedna stvar večna. Ti!
(
Izvini
što ću ovo reći, ali ja tako volim tvoju tibu. Tvoj slatki, mali
trbuščić. Koji je tako savršen, kao što je savršeno sve na tebi.
(
A tek tvoji prsti. Kad bi znala kol'ko tek njih volim.
(
Pa
ono kad zaplješćeš ručicama kao kakva devojčica. Znaš kako to tek
volim. Evo bukvalno ne znam gde sam koliko me sažiže vatra, koliko me
sažiže plamen tvoje lepote.
(
Nevena, moje srce, moja duša, moja lepoto, moje Sve. Volim te!
