MOLITVA

Izvini što idem gradom i mrmljam poput molitve na usnama Nevena, Nevena, Nevena želeći tom gotovo magijskom mantrom da te dozovem da se pojaviš preda mnom. Izvini što sam u stanju tri sata da stojim i da te čekam u nadi da ćeš se pojaviti. Izvini što to nisam umeo a ni mogao da ti kažem u petak nego sam naokolo lupetao neka nebitna pitanja. I konačno izvini što nisam bio bolji. Ali trudiću se. Jer na kraju ne postoji ni levo ni desno, već samo gore i dole. A ti si proboj prema visini i najbolji mogući putokaz kuda treba ići. A ja se plašim da te neću više nikad videti. Jer depresija je ta golema pustinja, ta prazna hladnoća ta tuga bez kraja. I uplašio sam se kada si mi rekla za svoje probleme jer već sam "izgubio" jednu i više nego dragu osobu zbog tog istog neprijatelja. A znaš koliko mi je do tebe stalo i kakvu sve buru ti proizvodiš u meni. Ali na kraju mi ostaje samo ono što je i Pandora našla na dnu kutije posle svih zala i posle svih nedaća a to je nada. I to si upravo ti. Moj neophodni anđeo. Anđeo neke bolje i neke lepše imaginacije. Hvala ti na tome a ja samo znam da ću uvek biti ona stolica koja će te čekati na tvom uobičajenom mestu. Ne mogu niti želim da rečima iskažem onoliko koliko mi značiš i samo te molim da me razumeš i da me ne osuđuješ. I izvini još jednom zbog svih mojih brljanja.

Rastko Ivanović

(11.03.2018 | 13:14:49)

HRABROST

"U tako velikoj nesreći, šta ti preostaje?", upitana je Kornejeva Medeja od strrane svoje poverenice. "Ja sama! Ja ostajem, kažem, i to je dovoljno", odgovara joj ona. Ono što Medeja uspeva da sačuva i da potvrdi je hrabrost da bira sopstvenu sudbinu; i hrabrost, predložio bih, je osnovna vrlina u situaciji dezorijentisanosti današnjeg vremena. A ti svakako jesi hrabra. I istrajavaš u svojim mislima celu noć. A ja sam taj koji je slab i koji je u najboljem slučaju samo petparački roman koji govori isključivo o tebi. I kada izađeš i kada te ne vidim nesrećan sam baš kao i tvoje ogledalo. Ali zahvaljujući tebi noć u ovom gradu postaje jedna velika misterija, jedna golema zemlja čudesa prepuna ptica, cveća i zvezda, i konačno prepuna jedne nama svima prekopotrebne nade koja se polako ali sigurno uznosi u prostoru.

Rastko Ivanović

VELIKA LEPOTA

Svi znamo kako se sve završava. Ali pre toga je život. Život koji je sakriven ispod naslaga neprekdine galame i brbljanja. Život koji krije i tišinu i osećajnost, i osećanja i strah. Život koji nosi neprekidnu iskru Erosa. Erosa kao žudnje za nemogućim. Erosa, koji najbolje oličavaš Ti. Ti koja svakoga časa kucaš po mojoj slepočnici kao sam časovnik. Ti, čije lice se vajalo hiljadama godina ljubavima tvojih predaka. Ti koja vidiš i ono što će meni zauvek ostati skriveno. Ti koja si mi vratila izgubljenu ulaznicu za život. Ti koju ponekad uzaludno čekam u Despota Stefana broj sedamdeset. Ti pre koje sam mislio da je ponekad možda bolje i ne biti nego biti ovako. Ti koja si oličenje milosti, mudrosti i blagosti. Ti koja uvek za mene u sebi nosiš sve snove ovog sveta. I ti kojoj ja nikada ne mogu dovoljno reći izvini i hvala.

Rastko Ivanović

SMISAO

Nećemo ništa dodati ništavilu sveta, zato što smo i sami njegov deo. Ali ni njegovom smislu nećemo ništa dodati, zato što on ni nema smisla. Ali opet nikad ne smemo da prestanemo da verujemo, da učimo i da se, konačno, nadamo. I da uvek delimo ono što se inače ne deli, a to je sama naša samoća. S onom koja je moja idealna slika i koju gledam kako na talasu kao u Malarmeovoj pesmi postaje svoje, vlastito nago božanstvo. Hvala ti i izvini što sam ponekad, ako ne i uvek tako nemoguć.

Rastko Ivanović

MAŠTA

Činjenice su dosadne. Važne su za matičare, mrtvozornike i policajce. Mene zanimaju varke, obmane, samoobmane i zablude. Mislim da one više govore o ljudima nego sve istine ovog sveta. Valjda upravo zbog toga toliko i volim Nevenu. Jer je ona kao devojčica koja je putem mašte ostala u kontaktu sa svetom kakav je možda jednom ipak bio. I zato ja poput čamca s kraja Ficdžeraldovog tomana neprekidno plovim u prošlost ka Njoj.

Rastko Ivanović

TAJNA NEVENE PAVLOVIĆ

Nevena se uvek nalazi negde drugde. I u tome uistinu i jeste tajna njene moći. Jer kao što se kaže da jedna stvar traje dokle god je njena egzistencija neadekvatna njenoj esenciji tako upravo i Nevena zavodi jer se ona nikada ne nalazi tamo gde se misli da jeste.

Štaviše ona i cirkuliše i kreće se kao sama tajna. U jednom trenutku ona je tu a vrlo brzo ona nestane. Poigrava se i sa svojim drugaricama kao što se poigravala i sa mnom. Kada ste u vezi s Nevenom osećate se kao da u čitavom ovom gradu s njom igrate žmurke. Jer Nevena je zapravo kraljica metafizičkog striptiza. Striptiza u kom se stvari ogoljuju da bi se odmah zatim već pokrile.

Sećam se jedne scene iz filma “Go Go Tales” Ejbela Ferare u kojoj Azia Arđento nakon što završi svoj polo ples razmeni jedan sočan francuski poljubac ni sa kim drugim nego sa rotvajlerom. Nasuprot ovoj vrsti zavođenja koja nestaje u doslovnoj opscenoj transparentnosti Nevena je neko ko zavodi vaš pogled izvan područja vidljivog u domen čiste tajne i misterije. Jer Nevena i jeste upravo to. Tajna koja nikada neće biti sasvim razotkrivena.

Rastko Ivanović

LICE NEVENE PAVLOVIĆ

Nevena je neka vrsta platonske ideje bića. A njen nadimak Božanska ne teži toliko da dočara neko superlativno stanje lepote koliko samu bit njene telesne pojave koja deluje kao da je sišla s nekog neba gde su sve stvari oblikovane i dovršene u najvećoj mogućoj jasnoći. I dok je sve drugo prolazno ono što nikada ne propada je sama Nevenina bit. To je zapravo samo Nevenino lice. To lice koje se vekovaima vajalo u glatkoći i u krhkosti i koje je pokatkad satkano od sjaja a ponekad i od snega i od samoće. Ali ono što je uvek svojstveno tom licu je njegova nepropadljivost. Njegova možda pre i intelektualna nego kiparska savršenost. Jer lice Nevene Pavlović je ideja i to ona ideja koja ama baš nikada neće ostariti.

Rastko Ivanović