Piše. Rastko Ivanović
Ravnodušnost je postala jedina velika kolektivna strast
našeg vremena. I valjda se baš zato svako ispoljavanje strasti doživljava kao
vređanje jedne sveopšte ravnodušnosti. Jer u vremenu, koje je obeleženo žrtvenom
ideologijom kao kakvim artiljerijskim pohodom našeg savremenog nihilizma svaki
je oblik strasti naposletku osuđen na smrtnu presudu. Smrt ideologije, smrt
umetnosti smrt politike i smrt svega. A sve samo da bi se u tom sveopštem filmu katastrofe spasile banke. Jer
jedino što je neuništivo jeste samo uništavanje. Ali ono što se može
suprotstaviti njemu jeste suverenost ideje. Jer, naposletku ideja je ta koja nas
vodi ka fuziji, koja nas vodi ka ujedinjenju žive misli i organizovane akcije.
S verom u nemoguće, protiv iznurenih čuvara starog i za pobedu novog koje će doći
ko zna kad i ko zna kako ali svakako za njegov dolazak svi mi moramo
platiti skupu cenu. Za slobodan razvoj svakoga i za slobodan razvoj svih.
Нема коментара:
Постави коментар