SMISAO

Nećemo ništa dodati ništavilu sveta, zato što smo i sami njegov deo. Ali ni njegovom smislu nećemo ništa dodati, zato što on ni nema smisla. Ali opet nikad ne smemo da prestanemo da verujemo, da učimo i da se, konačno, nadamo. I da uvek delimo ono što se inače ne deli, a to je sama naša samoća. S onom koja je moja idealna slika i koju gledam kako na talasu kao u Malarmeovoj pesmi postaje svoje, vlastito nago božanstvo. Hvala ti i izvini što sam ponekad, ako ne i uvek tako nemoguć.

Rastko Ivanović

USKRS

Piše. Rastko Ivanović

Gradeći svoj grad čovek neizbežno uvek rekonstituiše i samog sebe. Preosmišljavajući grad čovek uvek iznova izmišlja i samog sebe. Ali i vlastitu svakodnevicu kako bi noću imao gde da prenoći. Jer uvek moramo pronalaziti nove i nove načine kako da tokom noći izmislimo nekoliko oblika zore. Jer baklja nastavlja i dalje da gori tokom noći predskazujući nam ono Dobro. I valjda mi je zato toliko i značilo što mi se Nevena prvi put javila poslavši mi poruku drugog dana Uskrsa, 17. aprila 2017. godine u 14 časova i 31 minut poželevši svako dobro meni i mojoj porodici.

Jer i u ovim našim navodno bezbožnim vremenima, kada svako navlači rukavice pred proglašenim idealima svi mi i dalje potajno verujemo. U nešto. Jer svima nam je potreban neki feitš koji će nam naposletku omogućiti da realnost prihvatimo onakvom kakva ona zaista jeste.

A svaki praznik a pogotovo onaj koji se smatra najradosnijim trebalo bi da jedno teskobno osećanje života pretvori u jednu sveopštu radost življenja. A sa Nevenom činilo se upravo da će baš svaki dan biti ništa manje nego praznik.

https://sveoneveni.blogspot.rs/