Piše: Rastko Ivanović
Grad je mesto gde se naše posebne intuitivne slutnje u trenutku spoje. Ovde se nastavlja onaj drevni mit o Tezeju, Minotauru, Arijadni i njenoj niti. Grad je lavirint analogija, simbolistička šuma saglasja.
U njemu, kao da se nalazimo u konstantnoj potrazi za slikom. Jer, šta je drugo, uopšte, grad, ako ne jedna džinovska mašina u funkciji za proizvodnju slike. I čitav naš život u gradu, upravo i jeste molitva za još jednu sliku.
Upravo takve slike koje se pretvaraju u reči, i reči koje se pretvaraju u slike, nalaze se u središtu novog ostvarenja, čuvenog američkog reditelja, Džima Džarmuša, filma, po imenu, "Paterson".
Filma, koji nas uči da je sporost nova brzina. Filma, koji nam pokazuje da je poezija, zapravo, most izgrađen preko ambisa ništavila. I filma, koji nas na najbolji mogući način, podseća na Toroove reči da nije bitno ono što gledamo, već ono što u tome vidimo.
A "Paterson" nam omogućava da vidimo, zaista, puno toga, kao i u svakoj velikoj poeziji.
A novi film Džima Džarmuša, upravo to i jeste.
Нема коментара:
Постави коментар