MAD-VERTISING

Piše: Rastko Ivanović

U jednom od najoriginalnijih trilera šezdesetih, Rok Hadson glumi pedesetogodišnjeg Artura Hamiltona kome jedna tajna kompanija nudi novi početak. Oni će mu obezbediti novo lice i potpuno nov način života. Posao ove neobične kompanije jeste da svojim klijentima obezbedi potpuno nov identitet. Oni će organizovati Hamiltonovu "slučajnu" msrt i stvoriti posve novi život za njega. On se ponovo rađa kao Toni Vilson, uspešni modernistički slikar, koji živi u vili u Malibuu, sa svojim predanim slugom, a ubrzo na jednoj razuzdanoj vinskoj orgiji upoznaje i ženu svog života. No, ubrzo shvata da su svi njegovi prijatelji kao i sama njegova žena ništa drugo do uposlenici kompanije, koja mu je podarila novi život. Razočaran, prolazeći kroz još jednu egzistencijalnu krizu, on ponovo želi za sebe novi početak. Ali nazad u ovom slučaju ne postoji. Na operacionom stolu, on spoznaje bolnu istinu da je on, sada, taj novi leš, koji će lažirati nečiju novu smrt. Naposletku, Artur Hamilton strada jer je počinio hibris. Jer je poverovao da može još jednom, ponovo da se rodi. Zapravo, Artur Hamilton skončava život kao žrtva svoje vlastite želje.

A naše želje su uvek nezasite. Jer, nije li najveća želja ona da zauvek želimo?

Ne primećujemo li, ovde, izvesnu sličnost između ovog junaka Frankenhajmerovog filma "Sekunde", i jednog čoveka, čije je zanimanje upravo utemeljeno na proizvođenju naših želja, Dona Drejpera, junaka popularne TV serije Med Men? Jer i Drejper, tokom života prolazi kroz različite transformacije da bi se na kraju serije upustio u potragu za "svetim gralom" svog novog identiteta. No, on shvata da se sve vreme, zapravo, nalazio u potrazi za obnovom, za revitalizacijom onog starog. A to je identitet uspešnog poslovnog čoveka. Advertajzera.

I otud u poslednjoj epizodi serije, Drejper pronalazi dobitnu formulu za novu reklamu za koka-kolu. I zahvaljujući tom činu, on biva izlečen. A nije li, upravo, koka-kola na samim svojim počecima i funkcionisala kao neka vrsta sirupa, ustvari, kao lek.

Utoliko je jedina bitna razlika između Drejpera i Hamiltona u tome što je ovaj prvi oduvek znao da, danas, ne postoji nijedan drugi identitet osim ovog nju-ejdžerskog i da nema niti jedne druge ideologije izuzev ove ciničke. Jer, u jednom svetu u kome je sve komodifikovano, samo jedno može biti prava stvar. A to je, naravno, koka-kola. I otud se kao najvažnije pitanje našeg vremena postavlja ono, da li je smisao našeg života u spiritualizmu ili pak u kapitalizmu, i ima li, uopšte, bilo kakve razlike između toga dvoga?