DŽOKER

Piše: Rastko Ivanović

Kada se Džoker prvi put pojavio na stranicama srtripa o Betmenu, 25. Aprila 1940. godine, on je planiran da postane tek nešto malo više od zlikovca koji se suprotstavio junaku. Оd svog debija, Džoker se pojavio u bezbroj stripova, TV emisija i filmova. Postao je kulturalna ikona kao nijedna druga i kao takav je prepoznat širom sveta. Džoker је proučavan kroz psihološka sočiva i pride je prepoznat kao primer zla, zločina i moralnog bankrota. Složenost оvоg negativca iz stripa bez premca је i ne može se porediti ni sa jednim drugim zlikovcem. Zamućujući liniju između ljudskog tela i genetski drugog, prevazilazeći, pomalo u duhu transhumanizma, ljudsko stanje, Džokerovo ludilo i fizički deformiteti označavaju ga kao posthumanog autsajdera i toksičnog agensa koji rastvara društveni status kvo. Sveden na svoje ljudsko lice, Džoker, u filmu Toda Filipsa je protagonista klasnog rata u zametku. Film postavlja pozornicu za nadolazeći politički svet u kojem je klasni rat u Gotamu doveden do neospornog antagonizma koji proizvodi neizbežna društvena nepravda.

Ovaj Filipsov masterpis  je takođe i psihobiografija antiherojevog putovanja na ovaj politički teren. "Džoker" je tako predpolitički prikaz nadolazeće revolucionarne situacije u Gotamu, ali slično Skorsezeovom "Taksisti" on uvodi gledaoca u psihotičnu strukturu zabluda antiheroja.

Ovo nije akcioni film, iako je nesporno vrlo uzbudljiv. Ovo nije ni komedija, iako je na pravim mestima izuzetno duhovit. Ovo je naprosto priča o posrnuću u totalno ludilo i destrukciju jednog čoveka, izražena gotovo ekspresionistički usled njegove subjektivnosti ali i naturalistički, maltene strindbergovski u ređanju okolnosti koje se ispostavljaju kao katalizator tog raspada.

Ovo je i film koji je nesumnjivo deo Skorseze-verzuma, zbog svoje kopče sa "Taksistom" i Kraljem komedije", ali je u podjednakoj relaciji sa DC stripovskom mitologijom. To je takođe i prikaz jednog atonalnog sveta bez stožera u kome dolazi do eskplozije anarhodinog nasilja. Nihilistički prikaz stalne prirode ljudske životinje. Lakanovski film o ubistvu dva oca: Tomasa Vejna i Mareja Franklina. Konačno to je film, u kojem je Hoakim Finiks postao žanr za sebe i neko bez koga ovaj film ne bi bio ni približno isti. Film koji je totalna subverzija onoga u šta se Holivud danas u poslovnom pogledu pretvorio.

Film, u kojem konac delo krasi pa tako gledalac često biva nesiguran da li je ono što se događa na ekranu stvarnost, kao takva ili deo Arturovih deluzija. Film koji se poigrava Lakanovom teorijom o registru Imaginarnog, često se igrajuči ogledalima kada Džoker u bolnim refleksijama zuri u svoj odraz. To je i ostvarenje u kome je ubistvo primalnog oca, to jest Tomasa Vejna dato kao rađenje političkog.

Dok je ubistvo TV superstara Mareja nalik ubistvu majke/imaginarnog oca ludidan prekid Arturovih širih deluzija i trenutak rađanja Džokera. Novopronađena solidarnost sa istinskim poreklom - anonimnim siročetom mafije. Iako u razgovoru sa Marejem insistira kako on nije politička figura, Džoker to postaje nakon ubistva simboličkog i imaginarnog oca. A onda sve postaje moguće. Pa i skriveni srednji prst u oko i subverzivna podvala onome što Holivud danas predstavlja.

Remek-delo, koje je Roršarhov test naših dana. 

Joker

Režija: Todd Phillips
Scenario: Todd Phillips, Scott Silver
Uloge: Joaquin Phoenix, Zazie Beetz, Robert De Niro ..
Država/Godina: USA/2019

Trajanje: 2h 2min
Distributer: Blitz Film & Video