Piše. Rastko Ivanović
Ako je, naime, tačno da "priroda gradi planine i pašnjake, a čovek ograde i definicije", takođe je tačno da su ograde pale i da su definicije otklonjene. U modernom akvarijumu sve ribe plivaju zajedno u ogromnoj posudi. Uostalom, nismo li to najbolje videli na nastupu Mikija Blanka, u klubu Dragstor, u subotu, 22. aprila 2017. godine, u okviru noćnog programa ovogodišnjeg izdanja festivala Resonate.
Jer, bio je to nastup, u kom ste na sceni, u jednoj osobi mogli da vidite i Marsela Dišana i Gučija Mejna. Nastup, koji je lestvicu visoko podigao i za Bijonse, ali i za Džonija Rackovića. Nastup, koji je u sebi objedinio i klub i kemp, i konceptualnu umetnost, kao i savremeno pozorište. I konačno, bio je to nastup, u kome su te noći u Dragstoru, apsolutno svi zidovi pali, u jednom svetu, u kome iz noći u noć, stalno iznova niču novi i novi zidovi.
Jednom rečju, spektakularno.
