San

Piše: Rastko Ivanović

Neki bi rekli da je žena, samom sobom, najbolji mogući dokaz da Bog ne postoji. Ali gledajući u tebe, svedočeći tvom bezgrešnom pogledu, koji pretvara pakao u Raj, čovek shvata da si ti Njegov najbolji izaslanik na Zemlji. Jer ko bi nas drugi podsetio na ono što je gotovo u potpunosti izbrisano iz našeg kolektivnog sećanja, a što je, ipak, deo svakog od nas, a to je Dobrota. Dobrota, koja je u tvom slučaju neopisiva baš kao i tvoja Lepota. Voleo bih da otvorim nebo i da te vratim na ljubičasti oblak sa kog si potekla i da te zavrtim kako bi se cela planeta okretala u tvom smeru, ali ti to možeš sama i bez moje pomoći. Ja samo želim da zauvek ostanem izgubljen u tvom snu. Ali znam da san ne bi bio san kada ne bi bio prekinut i znam da će svi ti trenuci biti izgubljeni baš kao suze na kiši. Ali znam i da ću zauvek pamtiti svaki trenutak, koji si mi poklonila. Dokle god budem bio na ovoj planeti. Ali i još dugo, dugo nakon toga!

Posvećeno Neveni Pavlović