"Krugovi" i poetska istina

Piše: Rastko Ivanović 

Treći igrani film Srdana Golubovića, ostvarenje „Krugovi“, deluje kao istinski vesnik iskupljenja na putu ka svetlosti.

Istinsko žrtvovanje, kaže V. Jankelević, je smrt na koju se pristaje iz ljubavi prema drugome. Zloupotreba, eksploatacija - ono je što prekida komunikaciju, a žrtva - ono što je ponovo uspostavlja.

Treći igrani film Srdana Golubovića, ostvarenje „Krugovi“ (2013), upravo nam pokazuje kako za razliku od situacija kada se žrtvujemo iz gordosti (umesto da žrtvujemo gordost - Dostojevski) - jedino je ljubav ta moćna sila koja našu žrtvu čini zdravom.

Film počinje u Trebinju, kada srpski vojnik plaća svojim životom da bi zaštitio muslimanskog civila od napada tri druga vojnika. Petnaest godina kasnije, posledice ovog herojskog čina, i dalje izazivaju reperkusije.

Implicitno se sudarajući sa preolađujućim linearnim narativnim formama naše književnosti i kinematografije, Golubović je snimio film u kome se oslobodio linearnog narativa i približio logici poezije, stvarajući svojevrsnu „poetsku istinu“. Donekle slično „fraktalnim filmovima“ meksičkog reditelja Alehandra Gonzalesa Inaritua, u kojima se potpuno napušta vremenski kontinuitet u cilju prikazivanjem događaja iz tri različita vremenska perioda izmešano, tako i Srdan Golubović u svom filmu, čini da na kraju priče mi razumemo ono što nismo na njenom početku.

Ovim rešenjem, autor inteligentno u „Krugovima“ dozvoljava da se desi skok sadašnjosti u otvorenu prošlost. Tako, Golubović razmatra istoriju ne kao set događaja “nestalih iza nas“, fiksiranih u hronologiji, već koristi istoriju kao alat za kritičko preispitivanje prošlosti i angažovanje u sadašnjosti. Jer, onima koji brišu prošlost ionako preti da izbrišu i budućnost. U nadi da se nećemo okameniti pogledavši u strahote prošlosti, moramoda se krećemo napred.

Predvođeni veteranom Aleksandrom Berčekom u sjajnoj glumačkoj kreaciji, “Krugovi” predstavljaju film koji odlikuju velika glumačka ostvarenja, gotovo svakoga od protagonista, koji, na kraju, u rečitoj tišini nalaze primarni susret bića sa samim sobom. Rezultat su snažne emocije, suze i, pre svega, moralno preispitivanje.

Tako smo u našim postmodernim vremenima, u kojima su svi žrtveni vidovi postali neutralizovani i ispražnjeni (ostala je samo parodija žrtvovanja, vidljiva u svim aktuelnim formama viktimalnosti), dobili film u kome se divlji, “imaginarni Balkan” ne slika kao neprozirno srce tame prilagođeno nevinom zapadnom pogledu koji Zlo vidi svuda u svetu oko sebe osim u sebi samom, već ostvarenje koje, istovremeno, deluje kao lečenje kroz oproštaj i podsetnik da je žrtva iz ljubavi (kroz slučaj Srđana Aleksića), ultimativni karakteristika svakog pravog heroizma. Upravo zato, film Srdana Golubovića, “Krugovi”, deluje kao istinski vesnik iskupljenja na putu ka svetlosti, koji smo zagubili u tami zločina i reciprocitetu u zločinu i kazni.

 KRUGOVI

Srbija, Nemačka, Francuska, Slovenija, Hrvatska, 2013

Režija: Srdan Golubović

Scenario: Melina Pota Koljević, Srđan Koljević

Uloge: Aleksandar Berček (Ranko), Leon Lučev (Haris), Nebojša Glogovac (Nebojša), Nikola Rakočević (Bogdan), Hristina Popović (Nada), Boris Isaković (Todor), Vuk Kostić (Marko), Jasna Đuričić (Danka), Marko Janketić (Petar)
Producent: Baš Čelik
Distributer: Tuck
Trajanje: 112 minuta




(https://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=389&yyyy=2013&mm=02&nav_id=689585)
(Izvor: B92 | nedelja 24.02.2013) 

»Golubović je posnel film, v katerem se osvobodi linearne pripovedi in približa logiki poezije, ustvarjajoč svojevrstno ‘poetsko resnico’.«
– Rastko Ivanović, B92

(http://www.kinodvor.org/film/krogi/)

"U dobru i u zlu"

Piše: Rastko Ivanović

Dok „Ljubav“ govori bolnu i neizbežnu istinu, „U dobru i u zlu“ (Silver Linings Playbook) govori zdravu i neophodnu laž.

U fluidnom modernom dobu u kome je definicija ljubavi - „dok nas smrt ne rastavi“, postala definitinvo demode - pošto joj je prošao rok trajanja zbog radikalnog remonta rodbinskih struktura kojima je služila i iz kojih je izvlačila snagu i sopstvenu važnost, često smo u prilici da čujemo da je potrebno ponovo pronaći ljubav. Jer, ljubav upravo jeste ponovo pronalaženje života. A, isto to mogli bismo reći i za filmske priče o ljubavi. I zapitati se: da li je danas, uopšte, moguće napraviti romantičnu komediju, koja je nešto više od još jedne iritantne vežbe iz zaslađivanja.

Poznati američki filmski reditelj, Dejvid O. Rasel, u delu „U dobru i u zlu“ pokazuje da je to, i te kako, moguće. Posvetivši se alhemičarskom procesu revitalizacije otupelih žanrovskih arhetipova, obesmišljenih kroz neumornu konzumaciju, Rasel nas putem tradicije vraća renesansi. Raselov pametni, elegantni scenario je obogaćen vrhunskom postavom koju predvode dva veoma dopadljiva i dobro uklopljena glumca u vidu „Mamurluk“ zvezde Bredlija Kupera, kao bipolarnog životnog brodolomnika Peta, i Dženifer Lorens, sveže poznate iz „Igre gladi“, kao oštećene mlada udovice Tifani. Film takođe krasi fini povratak Roberta De Nira kao Petovog oca, Peta Seniora – mrzovoljnog sofom vezanog kockara odevenog u kolekciju loše uklopljenih sportskih odela od poliestera – kao i Krisa Takera u retkom ne-Džeki Čen izletu, kao Petovog prijatelja Denija. Kao i Pet, Deni ima svojih ludih trenutaka - što nije iznenađenje – budući da su se njih dvoje upoznali u mentalnoj bolnici - gde je Pet bio zatvoren pošto je zamalo ubio ljubavnika svoje žene u naletu ljubomorne manije.

Ovakva premisa možda na prvi pogled pobuđuje sumnju da je ovde reč o tipičnoj holivudskoj romansi, ali i Tifani je po merilima ponašanja u modernom građanskom društvu, takođe, luda – jer konačno, ona je bila lečena od depresije jer na smrt svog muža nije reagovala klasičnim radom žalosti, već tako što je spavala sa jedanaest svojih kolega. Da li je ona, onda, luda? Pa, ko nije lud? Petov na prvi pogled stabilni prijatelj Roni (Džon Ortiz) pritisnut papučom moćne žene konstantno kontemplira o samoubistvu, a čak i prizemni pater familias Pet Sr. pati od opsesivno-kompulzivnog poremećaja i deluzionističkog verovanja da će njegov voljeni ragbi tim, The Eagles, pobediti samo ako njegov sin bude gledao utakmice s njim.

Jer, ludilo je simptom društva i njegovih političkih i kulturnih formi. Pa, stoga, možemo reći da kao što nema ludila s jedne strane, i političkog društva s druge, nema jednog ili drugog uzroka ludila. To je upravo skup socijalnih formi jednog društva, koje proizvodi, upravlja i održava ludilo. A u vremenu u kome kapitalizam proizvodi šizofreničare kao „Manolo Blanik“ cipele, ludilo je dijagnoza našeg postmodernog stanja.

Rasel pokazuje svoj afinitet za bipolarni duh radikalno menjajući tonove i mešajući estetike, doprinos koji je vidljiv u plesu Lorens i Kupera, prepletu pesama i stilova koji su razlomljeni u mnoštvo fragmentarnih čestica i elemenata. Otud je ljubav „neka vrsta tajanstvenog lepka“ koji u Raselovom neurotičnom svetu lepi delove drame i bajke, klasične screwball komedije i praznične ikonografije, koja evocira duh američkih sentimentalnih mitova.

Jer, kako kič (a to su ovi potrošački mitovi iza kojih se taloži đubre koje Pet nosi u kesi dok džogira). postaje kao pervertirana vrednost zaštitini znak elitne rafinovanosti, sve pobrojano u „U dobru i u zlu“ govori da su edensko blaženstvo i gnušanje nad prljavošću života dve strane istog novčića.

Stoga, Rasel ’nepristojno’ bira da se „U dobru i u zlu“ završi ubrzo posle scene Petovog i Tifaninog plesa, kada su oni srećni. Flm sugeriše da iako su patnja i smrt, poput nasilja, one teške činjenice naše egzistencije, one ne moraju da se nastane u nama ovog trenutka. Jer, ionako, živimo jer verujemo u život. Jer se veselimo životu.

Otud, na kraju, možemo zaključiti da tamo gde (još jedna ljubavna priča iz aktuelne produkcije) Hanekeova „Ljubav“ govori bolnu i neizbežnu istinu, „U dobru i u zlu“ govori zdravu i neophodnu laž.

Laž koja govori istinu.

U DOBRU I U ZLU

Režija i scenario: Dejvid O. Rasel, prema romanu Metjua Kvika

Uloge: Bredli Kuper (Pet), Dženifer Lorens (Tifani), Robert De Niro (Pet Sr.), Džeki Viver (Dolores), Kris Taker (Deni), Brea Bi (Niki), Anupam Ker (Dr Klif Patel), Džon Ortiz (Roni), Šea Vigam (Džejk) i Džulija Stajls (Veronika)

Distribucija: Millennium Film & Video
Trajanje: 122 minuta

(https://www.b92.net/kultura/art_durbin.php?nav_category=1205&nav_id=698378)
(Izvor: B92 petak, 29.03.2013. | 11:21 -> 11:21)